Za razliku od zemalja u susedstvu, u Crnoj Gori ne postoje nikakve barijere za protok kapitala

Piše: Suzana Bojadić

Zahvaljujući novom Zakonu o deviznom poslovanju, građanima Srbije od nedavno je dozvoljeno da trguju hartijama od vrednosti na stranim berzama. Sa aspekta otvorenosti tržišta, Crna Gora je najpogodnija za investiranje.

Za razliku od zemalja u susedstvu, u Crnoj Gori ne postoje nikakve barijere za protok kapitala. Stranci imaju nacionalni tretman i da bi se trgovalo akcijama crnogorskih kompanija, na Nex ili Montenegro berzi, potrebno je samo nekoj brokerskoj kući u Crnoj Gori poslati fotokopiju pasoša.

Brokerska provizija za transakcije veća od 2.000 evra, je između 0,5 i jedan odsto od vrednosti transakcije. Ukoliko je vrednost transakcije niža od 2.000 evra, provizija je fiksna i iznosi deset evra. Ukupna provizija berzi, Centralnog registra i porez na promet usluga iznosi 0,4 odsto na transakciju. Porez na kapitalnu dobit od prodaje vrednosnih papira za pravna i fizička lica je 15 odsto. On se, međutim, ne plaća ukoliko je ostvaren prodajom hartija koje je investitor u vlasništvu držao najmanje dve godine, ili ako se iznos kapitalne dobiti reinvestira u hartije u roku od godinu dana od trenutka realizacije te dobiti.

U Federaciji BiH i Republici Srpskoj ne postoji porez na kapitalnu dobit, ali ni zakonska ograničenja za investitore, bilo domaće ili strane. Stranac dakle može direktno da stupi u kontakt sa brokerom i da daje naloge za trgovanje. Ipak, pored intencije da se uvede porez na kapitalnu dobit, nepovoljno je to što je tržište i dalje pod snažnim uticajem političkih faktora, nestabilnosti i slabe ekonomske situacije.

U Makedoniji, na osnovu Zakona o deviznom poslovanju, i domaći i strani investitori treba da dobiju prethodnu saglasnost Ministarstva finansija i Centralne banke za kupovinu hartija u Makedoniji ili inostranstvu. Ova kontola se pravda potrebom vođenja monetarne politike. Isto tako, potencijalni učesnik na tržištu ne može da trguje direktno sa brokerom, već transakcije mora da obavlja preko banke koja se bavi tzv. kastodi poslovima.

Slično Makedoniji i u Hrvatskoj se i rezidenti i nerezidenti obavezuju na trgovinu preko kastodi banaka. Praktično to znači da rezidenti Hrvatske ne mogu direktno da trguju sa stranim brokerom, niti strani rezident može da sklapa poslove sa hrvatskom brokerskom kućom, što ne sprečava obavljanje transakcija sa inostranstvom, ali povećava transakcione troškove. Poreza na kapitalnu dobit nema, a dividenda se oporezuje samo kod isplate. U Hrvatskoj se banke javljaju kao glavni učesnici na tržištu kapitala, jer su one vlasnici društava za upravljanje investicionih i penzionih fondova i brokera. U Albaniji se još uvek ne trguje hartijama od vrednosti. Berza i Komisija za hartije od vrednosti kao institucije postoje (i to u jednoj zgradi), ali za sada ne rade.

Ekonomist Magazin