Zahtev koji je sa nedavno održanog skupa podrške Srbima sa Kosova u Podgorici upućen crnogorskim vlastima – da podrže Srbiju u odbrani južne pokrajine, po svemu sudeći, ostaće neuslišen.

Piše: Biljana Čpajak/Politika

Naime, za razliku od predstavnika crnogorske opozicije koji se aktivno zalažu za ostanak Kosova u sastavu Srbije (neki čak učestvuju i na mitinzima poput onog prekjučerašnjeg u Beogradu ili šalju poruke podrške), poslednje izjave crnogorskih zvaničnika o Kosovu kao da pokazuju izvesnu dozu ravnodušnosti prema tom pitanju, ali i, što opoziciji posebno smeta, uvažavanje platforme Martija Ahtisarija.

Tako je crnogorski predsednik Filip Vujanović  u ponedeljak na konferenciji za novinare izrazio svoje uverenje da Beograd i Priština "strpljivim pregovorima mogu doći do održivog rešenja" za status Kosova i Metohije, prihvatljivog "za njih i čitav region", i to sada nužno na platformi koju je predložio Ahtisari, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija. Njegov prethodnik Milo Đukanović bio  je eksplicitniji, rekavši da treba doneti to rešenje, "ako je moguće dogovorom Beograda i Prištine", ako ne, "treba doneti odluku u relevantnim međunarodnim institucijama".

Momčilo Vuksanović, čelnik nevladine organizacije Srpsko narodno veće, koja je bila organizator skupa podrške kosovskim Srbima, poručio je da je Kosovo kolevka "narodnog identiteta i temelj Crne Gore", pa se od crnogorske vlasti očekuje da to ona i uvaži. Poruku slične intonacije ("Sudbina Kosova i Metohije je danas suštinsko pitanje srpskog naroda") prekjuče je uputio i lider opozicione crnogorske Narodne stranke Predrag Popović u pismu podrške učesnicima protestnog mitinga u Beogradu.

Miodrag Vuković, visoki funkcioner DPS-a, kaže za "Politiku" da je dosta "tih plačljivih, mitomanskih rečenica". On objašnjava da Crna Gora ne može da utiče na status Kosova, u kojem "treba normalno da se živi". Zapravo: "Podržavamo i jedne i druge i treće, da sednu da razgovaraju i pokušaju da nađu rešenje".

Podgorički analitičar Dragan Rosandić smatra da je stav crnogorskih vlasti prema kosovskom pitanju iznuđen "pod pritiskom i ucenom određenih međunarodnih krugova, onih koji odlučujuće utiču na zbivanja na prostoru Balkana i na sva dešavanja koja su ovde prisutna već petnaestak godina, uključujući i referendum u Crnoj Gori i status Kosova i Metohije, koji se sada nameće".

Na optužbu da je režim pod uticajem "određenih međunarodnih krugova", Miodrag Vuković odgovara potvrdno, ali ovako: "pod uticajem svih krugova međunarodne zajednice, koji su demokratski, i američkih i ruskih i evropskih, jer pokušavamo da razmišljamo evropski".

Iz crnogorske opozicije, međutim, traže da vlast "pilatovski ne pere ruke od Kosova" (Narodna stranka) i da Kosovo mora da ostane u sastavu Srbije.

Vlast ne odgovara na te zahteve. Analitičar Rosandić podseća na raniju saradnju kosovskog i crnogorskog režima, uzajamne posete njihovih predstavnika, dolazak Agima Čekua, kosovskog premijera, u Podgoricu pre nekoliko meseci, ocenjujući da "sve to nije bilo slučajno".

On, zato, smatra da ovakav stav vlasti u slučaju Kosova može da joj se obije o glavu, jer kada se pravila jednom prekrše na Balkanu, kao što je to sada na primeru Kosova, nikada se ne zna kada će se izuzeci ponovo pojaviti, pa sledećeg dana "mečka može zaigrati i na našim vratima". Slično misli i Andrija Mandić, lider Srpske liste, koji je uveren da bi s nezavisnim Kosovom bila ugrožena bezbednost regiona.

– Crna Gora treba da bude protiv nezavisnosti Kosova, ne samo zbog toga što je to suprotno Povelji UN, ili što bi to predstavljalo solidarnost sa Srbijom, već zbog toga što se, ubrzo nakon toga, slični zahtevi mogu ispostaviti i Crnoj Gori od strane albanske nacionalne zajednice, koja živi veoma kompaktno u istočnom delu Crne Gore – naglašava Mandić, upozoravajući i da se aktuelni stav vlasti može vratiti kao bumerang.

Pojedini predstavnici crnogorske opozicije ukazuju da tamošnja vlast takvim stavom sada zapravo vraća dug Albancima i Bošnjacima, čiji su pripadnici glasali za DPS i SDP i bez čije podrške na referendumu ne bi bilo nezavisne Crne Gore.

Uoči crnogorskog referenduma, setimo se, Adem Demaći, kao predsednik Udruženja književnika Kosova, ocenio je, u Podgorici, da bi "razbijanje SCG pomoglo stvaranju nezavisnog Kosova", a da će "kad dobiju države" Crna Gora i Kosovo formirati savez.

Funkcioner DPS-a Miodrag Vuković, međutim, tvrdi da je priča o tzv. velikoj Albaniji "priča za malu decu". O tome se, kaže, govori već desetak godina, ali "svi takvi veliki dobili su po prstima". Pored toga, priča i da je bio na međunarodnim skupovima na kojima su Albanci iz Albanije odbijali da taj projekat ima bilo kakve veze sa njihovom državnom politikom.

Sociolog politike Jovo Bakić smatra da takvi stavovi prema kosovskom pitanju neće ugroziti crnogorsku vlast.

– Onog momenta kada su rešili da se odvajaju od Srbije, oni su morali da uračunaju taj rizik dovođenja u pitanje crnogorskog teritorijalnog integriteta – smatra on.

Ta vlast je napustila osnove srpskog nacionalnog identiteta "i pošto joj se to nije obilo o glavu, onda joj se, zacelo, neće obiti o glavu ni to što napušta važnost kosovskog mita, koji je u osnovi srpskog nacionalnog identiteta", kaže Bakić i misli da Kosovo za one koji su prethodno glasali za DPS i SDP ne predstavlja nešto bitno, pa zato ne očekuje ni da ti birači na pitanju Kosova promene svoj odnos prema vladajućim strankama.

Šta je to što crnogorski režim, zauzvrat, dobija, kako bi mu se "rizik" u koji se upušta isplatio? Bakić, prvo, navodi da je to podrška američke administracije, a, zatim, i da je crnogorska vlast, posle odvajanja od Srbije, dobila i priličnu mogućnost investicija ruskih novobogataša, "tako da imaju ta dva uporišta, koja im ulivaju nadu".