Crna Gora i Srbija izgledaju kao supružnici koji su se razveli na veliku brzinu. O imovini i navikama stečenoj u "dugogodišnjem braku" nisu mnogo razmišljali.

Piše: Olivera Popović/Politika

Zdravstvena zaštita je, uslovno gledano, deo te državno-bračne imovine, a letovanje na Crnogorskom primorju za mnoge je dugogodišnja navika, ali i najjevtinije rešenje. Ni zvanično osamostaljenje nije građane Srbije odvratilo od odmora u Crnoj Gori. Mnogi tamo imaju svoje kuće, rođake, "ležaj za pet evra samo za stare goste"…

Kad, eto, drame niotkuda: mnogi su se već brčkali, a neki su pakovali poslednje stvari u kofere i torbe, kada je stiglo saopštenje iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje da svaki putnik pre polaska u Crnu Goru, sada inostranstvo, treba da izvadi potvrdu uz koju će jedino moći da nadoknadi troškove lečenja, jer, rečeno je, knjižica neće važiti. Da bi dobio potvrdu, putniku su izabrani lekar i zubar iz kartona morali da prepišu dijagnoze i daju mišljenje da je trenutno zdrav, odnosno da nije akutno bolestan. Isto to za suprugu, a u školskom i dečjem dispanzeru i za decu. Šta će narod. Bolest ne gleda u kalendar, ni u vozni red. Gunđali su i krenuli u vađenje potvrde.

Ali, onda stiže crnogorski "otpozdrav na pismo" – zdravstveni zvaničnici nove države, koja zna šta je dobar marketing i sredina turističke sezone, poručili su da će oni kao i do sada u svim javnim zdravstvenim ustanovama ljude lečiti samo uz knjižicu i da se putnici namernici ne muče vadeći kojekakve potvrde. Dva, tri telefonska poziva i evo preokreta. Republički zavod potvrđuje da će snositi troškove lečenja osiguranika iz Srbije. Knjižica, dakle važi.

Zabuna oko knjižice nije jedina zbrka u novim odnosima dve sada samostalne države. Brzopletost državnog razvoda prvi su na svojoj koži osetili oni koji su taksu za državljanstvo platili 10.000 dinara, a nekoliko dana kasnije se ispostavilo da su drugi to uradili za samo 1.000 dinara. Onda se digla prašina oko putarine koja se najnovijim strancima u našem komšiluku naplaćuje mnogo skuplje nego dok su bili u zajedničkoj državi. Pa, školarine, penzije, registracija vozila… Biće još mnogo slučajeva "predriblavanja".

Možda se političarima učinilo da su najveći deo posla završili onog trenutka kada su na jarbole ispred svojih parlamenata nakačili nove zastave, ali to izgleda bio najlakši deo priče. Oni koji su jednom nogom u Crnoj Gori, a drugom u Srbiji, moraće dobro da premere šta im se više isplati da budu, sve dok do najsitnijih detalja ne budu rešeni svi pravni i imovinski odnosi u vezi sa budućim školovanjem, lečenjem, penzijama ili zapošljavanjem.