Za dugovečnost najvažnija fizička aktivnost. Samo 20 minuta kretanja dovoljno za bolje zdravlje, tvrde naučnici. Šetajte, okopavajte baštu, igrajte se sa unucima, spremajte kuću – sve se računa

Piše: Olivera Popović/Politika

Radoholičari i nervčici, čuvajte srce. Kako? Šetnjom! Što ste aktivniji živećete duže, ali i biti zdraviji u starosti. Čak samo 20 minuta kretanja – bilo kakvog – spremanje kuće, muvanje po kuhinji, bašti, pored reke u čijoj blizini živite, jurenje za unucima – dovoljno je za bolje zdravlje. Sve se računa, a korist od šetanja deluje dugoročno, jer ćete blagodeti osetiti u starosti.

Ovo je jedna od glavnih poruka studije objavljene u poslednjem broju poznatog medicinskog časopisa JAMA (Journal of the American Medical Association), u kojoj su naučnici proučavajući grupu zdravih a starijih osoba (od 75 godina) došli do zaključka da je njihovoj dobroj kondiciji u trećem dobu doprinela navika kretanja i odlazaka u šetnju iz mladosti. E sada, novo: u studiji je dokazano da nije bilo bitno kakvom su se fizičkom aktivnošću u toku svoje mladosti i tokom srednjeg doba bavili, već da su to radili svakoga dana. Možda i najvažnije, osobe koje ni u poznijim godinama ne odustaju od svakodnevnih šetnji i kretanja, kod sebe stvaraju pozitivnu energiju i zdrav duh. Bukvalno, energiju za život.

Ovo, nažalost, na našim prostorima i u našem mentalitetu nikako da uhvati dublje korene. Profesor dr Mladen Davidović, naš poznati internista-gerontolog, inače i potpredsednik Društva gerontologa Srbije, kaže da iako svojim pacijentima stalno preporučuje kretanje i šetnje kao glavni lek, u našem podneblju stariji ljudi su pre spremni da „ušetaju” u tablete nego u parkove i šetališta kraj reka. Svaki put se obraduje kada vidi 84-godišnjeg Petra Manojlovića, potpredsednika Društva gerontologa Srbije, kako biciklom dolazi u posetu Klinici, ali bi ipak trebalo da bude mnogo više naših vremešnijih sugrađana koji na šetalištima voze bicikl.

– U Montrealu sam viđao 80-godišnjake na rolerima, a kod nas mi je teško da pokrenem ljude koji su tek prešli šezdesete da ustanu, šetaju, izađu iz fotelje i stana… Moramo širokom akcijom da uverimo celokupnu populaciju u važnost svakodnevne fizičke aktivnosti, naravno primereno godinama. Ljudi kažu da ne mogu da šetaju, a to nije istina, osim u slučajevima kada je reč o nepokretnim bolesnicima. Mišići moraju da rade, jer samo protok energije dovodi do stabilizacije stanja. Dok se krećemo energetski smo zdravi, kada „ugasimo tu mašinu” stvari postaju opasne po naše zdravlje – objašnjava dr Davidović.

Naučnici sa Univerziteta u Pitsburgu su u poslednjem broju najpoznatijeg medicinskog časopisa upravo to i dokazivali: kod 302 starije osobe pratili su tokom šest godina kako deluju dve hemikalije koje se oslobađaju prilikom fizičke aktivnosti. Što je osoba bila aktivnija imala je trostruko manju količinu štetnih materija koje doprinose starenju tkiva,

Naši mišići, znači muskulatura su najveći organ za kretanje i ukoliko ga ne koristimo ne možemo očekivati da ćemo proći bez kazne, odnosno bez posledica. Na ovu ozbiljnu opasnost podsećaju, po najnovijim medicinskim doktrinama, i endokrinolozi. Nedovoljno kretanje se u medicini naziva hipokinezijom i, po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, to je globalni faktor rizika za kvalitet života, razbolevanje i prerano umiranje. Dr Davidović dodaje i da nema boljeg leka za depresiju ili osteoporozu od – šetnje.

Zanimljivo je kako naizgled male stvari, na primer, obaveza da se za porodicu ili prijateljicu pripremi nedeljni ručak, starijoj osobi iako bolesnoj i koja se teško kreće, doprinose zdravlju, kaže dr Davidović. Iz svog dugog i bogatog iskustva rada s najstarijima u Kliničkom institutu za gerijatriju KBC „Zvezdara”, dr Davidović izdvaja zanimljivo zapažanje o tome koliko su ljudi koji su preživeli infarkt posle takvog iskustva bili u boljoj kondiciji nego pre srčanog udara. Razlog je izuzetno jak motiv da se čovek vrati među aktivne, zdrave, one koji mogu da se kreću… Jer, kretanje je život.

Očito je da zanemarivanje kretanja, odnosno fizičke aktivnosti mnoge osobe svrstava u visokorizičnu grupu da obole od ateroskleroze.

Lekari će pacijentima oprostiti i koji kilogram viška, osim ako nije u pitanju uočljiva debljina, ali svakoga treba da zabrine i pokrene na akciju borba za dah već pri maloj uzbrdici ili na stepeništu ili osećaj opšte neotpornosti organizma i premorenosti. Ako primete ove pojave, vreme je za akciju. Cilj ove medicinske doktrine nije da se neko na silu napravi sportistom, već da organizam čoveka bude funkcionalniji, zdraviji i zaštićeniji od nastanka bolesti.