Nista osim politike ne povezuje tragediju kod Bioca i umiranje i sahranu Ibrahima Rugove. I niko pri zdravoj pameti ne bi trazio vezu izmedju ova dogadjaja da se politicari nisu sami uvezali u mrtvacko kolo

Piše: Dragoljub Zarkovic/Politika

Srecne narode okupi veselje, nesrecnim narodima ni smrt nije dovoljan razlog. Politicke ambicije i liderske utrke, zamasni drzavotvorni projekti, provereno, uci nas istorija, zamagljuju pogled.

Nista osim politike ne povezuje tragediju kod Bioca i umiranje i sahranu Ibrahima Rugove. I niko pri zdravoj pameti ne bi trazio vezu izmedju ova dogadjaja da se politicari nisu sami uvezali u mrtvacko kolo.

Nesrece se dogadjaju i ljudi umiru, a zivima ostaje da i iz smrti nesto nauce i izvuku neku pouku. Dani zalosti, tri ili pet, jos manje ili vise, i sluze da se shvati kako je prolaznost jedina konstanta. Ali nema ni te smrti koja nije poruka. Velika smrt uvek je politicka poruka.

Uz vidljivu tugu i primetnu zabrinutost Milo DJukanovic je u prvoj izjavi nakon zeleznicke nesrece izneo i jedan proreferendumski postulat o Crnoj Gori kao drzavi sposobnoj da brzo sanira posledice nesrece, ispravno ocekujuci da ce tek naknadno biti postavljeno pitanje o kvalitetu drzave koja ne odrzava pruge po kojima se krecu neispravni vozovi.

Deo srpskih medija napadnu solidarnost srpskih politickih aktera s nesrecnicima u Crnoj Gori podgreva do neukusa. Nabraja se ko je dao koliki deo plate i krvi, a Aleksandar Vucic, iz Srpske radikalne stranke, misli da je svaka prilika dobra za predizbornu kampanju, pa kaze: „Nasa pomoc ce biti najveca, kako i prilici velicini nase stranke”.

Londonski „Fajnensel tajms” u analizi politickih reperkusija tragedije pise:

„Ta struja (secesionisticka, primedba autora) u Crnoj Gori podvlaci i da bi najnovija nesreca samo mogla da podseti Crnogorce do koje mere su liseni novca iz Beograda za odrzavanje infrastrukture, jer pruga Beograd–Bar jedva da je popravljana od 1974. kada je pustena u rad, dok je i nastradala kompozicija, uvezena iz Litvanije tokom osamdesetih, bila u trosnom stanju.”

Istine radi, ni srbijanske pruge i vozovi nisu u boljem stanju, no su krivine manje i kanjoni su plici, a ima tome dosta vremena da je zbog razrokih pogleda „dva oka u glavi” i jedinstven zeleznicki sistem podeljen, do Brodareva i od Brodareva, pa svako s njim upravlja i u sreci i u nesreci.

Greh zbog reci koje slede neka ide meni na dusu, ali ako ono iz Crne Gore lici na nacionalnu tragediju, ono sto se dogadja na Kosovu, a u povodu smrti i sahrane Ibrahima Rugove, lici na nacionalnu svecanost i proslavu drzavnosti na odru coveka koji je imao vise strpljenja nego oni koji ce ga upokojiti.

Tako Hasim Taci, jedan od pretendenata na Rugovino mesto, trazi da se izbori za predsednika Kosova odrze u roku od dve nedelje. Ovaj tekst nastaje u trenucima kad Rugovu sahranjuju, ali je, i da nije bilo Tacijevog zahteva s nerazumno kratkim rokom za odrzavanje izbora, jasno da ozaloscena porodica sahranu smatra za veliki predizborni miting. Verovatna je pretpostavka da je Rugovino politicko nasledje podeljeno jos ranije, jer njegova smrt nije bila iznenadna.

Ima licemerja u cinjenici da je albanska, ozaloscena strana, u Odbor za sahranu Rugove pozvala vladiku Artemija, koji se izgovorio slabom zdravstvenom kondicijom, dok je na noz docekan pokusaj Borisa Tadica, predsednika Srbije, da prisustvuje sahrani, koji je, istina, pokusaj presolio u ocima albanske politicke elite pozivajuci se i na cinjenicu da je „Kosovo deo Srbije”.

Kad se podvuce crta, racun pokazuje sledece: bilo je gestova dobre volje – poziv Artemiju, s albanske strane, a ponuda Borisa Tadica, s druge strane. Rekao bi neko dovoljno cinican da su, pred ocima medjunarodne zajednice, nad odrom Ibrahima Rugove, igrali nereseno.

U autorskom tekstu za beogradski dnevnik „Danas” Havijer Solana, izmedju ostalog, pise: „Ukoliko istorijski projekat resavanja statusa Kosova bude uspesan, to ce biti zato sto citav region deli zajednicku aspiraciju prema buducnosti, koja ce prevagnuti nad dubokim podelama iz proslosti.”

Verovatno ta nada iz Brisela izgleda vecom nego sto je strepnja u ovim gudurama gde se vozovi survavaju u provaliju i agituje nad grobovima ljudi.