Ruzne debate o religiji i nauci obicno se vezuju za Sjedinjene Drzave. Poslednjih meseci, medjutim, takve debate pocele su da se sire – prvo u Evropu, a potom i sirom sveta

Piše: Helga Novotni/Danas

Ruzne debate o religiji i nauci obicno se vezuju za Sjedinjene Drzave. Poslednjih meseci, medjutim, takve debate pocele su da se sire – prvo u Evropu, a potom i sirom sveta. Nauka se, izgleda, suocava s politickim opasnostima kakve nije iskusila jos od vremena pre prosvetiteljstva.

Evropa je zapocela svoju debatu u americkom stilu o poreklu zivota kada je becki kardinal Kristof Senborn izjavio da ljudi koji sebe smatraju vernim rimokatolicima moraju posumnjati u prihvatljivost darvinizma i teorije evolucije. Kardinal je tvrdio da je evolucija bozje delo i da teorija evolucije stoga moze biti tumacena samo u tom i nijednom drugom svetlu.

Ovom intervencijom kardinala Senborna izgleda da je iznenada bio prekinut mir izmedju nauke i religije koji se u staroj Evropi odrzavao gotovo od vremena prosvetiteljstva – ili bar u najmanju ruku od istorijskog i tesko stecenog izbacivanja crkve iz politike krajem 19. i pocetkom 20. veka. Istina Otkrovenja, izgledalo je da kaze kardinal Senborn, mora imati primat nad istinama koje nauka otkriva kroz razum.

Ovo ne znaci da religiozna osecanja ili, u slucaju Nemacke, gorka istorijska iskustva iz ere nacizma, nisu uticala na druge evropske debate, kao sto je, na primer, eticnost genetskog istrazivanja celija. Zaista, religiozni entiteti u evropskim zemljama jasno su se odredili prema razlicitim evropskim zakonima o takvim istrazivanjima, pa su tu Ujedinjeno Kraljevstvo i Svedska bili najliberalniji, a Italija, Austrija i Poljska najrestriktivnije. Ali, nijedna od ovih debata nije direktno uputila izazov ulozi nauke u drustvu ili postavila ideju, kao sto je to ucinio kardinal Senborn, da su religija i nauka potencijalno inkompatibilne.

Nakon ove izjave kardinala, mnogi su ukazali na Sjedinjene Drzave kao upozoravajuci znak na opasnosti sto ih donosi politiziranje nauke kroz religiju. Primetili su da se predsednik Bus otvoreno stavio na stranu onih koji zele da teorija evolucije postane izborni predmet u naucnim skolskim programima.

Razlog zbog kojih je ovakva pseudonauka odnela prevagu u toliko mnogo americkih skola direktno je u vezi s izuzetno decentralizovanim skolskim sistemom u Americi, koji omogucuje posvecenim lokalnim grupama religioznih ljudi da preoblikuju nastavni program. Moc pokreta zasnovanih na veri u SAD ne moze se poricati, a raste i njihov uticaj u drugim oblastima gde se nauka i politika dodiruju, ukljucujuci mogucnost pribavljanja izvesnih lekova – na primer, takozvanih pilula “jutro posle”.

Nije verovatno da evropske skole mogu doziveti invaziju “kreacionizma”, pre svega zbog njihove strukture. Ipak, Evropa ne treba da misli da je imuna na ovaj problem.

Kad dogmatska vera stupi u politiku, postaje tesko ostvarivati kompromise o kontroverznim pitanjima koja su neodvojivi deo demokratije. To je zato sto se fundamentalne vrednosti – nasuprot, recimo, distribuciji materijalnih resursa – vide kao nesto o cemu se ne moze pregovarati. Opasnost je u tome sto naucne odluke s naucno-tehnickom komponentom vise nisu predmet za proucavanje ili racionalnu raspravu, vec se umesto toga oko njih bore razlicite interesne grupe, od kojih neke iskljucivo tvrde da se njihov poreski novac moze koristiti za finansiranje samo onih istrazivanja koja su u skladu s njihovim uverenjima.

Debate o prirodi i koristima nauke nisu ogranicene na SAD i Evropu. Kada je Nacionalni univerzitet Juzne Koreje saopstio da je izvrsio prvo u istoriji uspesno kloniranje psa, ova vest pokrenula je rasprave o nauci i drustvu sirom Azije. Iako jezik religije nije bio otvoreno koriscen, debata u Aziji odrazavala je iste strahove da je nauka nekako “izvan kontrole” i da je suvise mocna. Jedan od kljucnih razloga za to je cinjenica da Kina ulaze ogromne resurse u istrazivanje i razvoj. Izmedju 1995. i 2002. ona je udvostrucila procenat svog rapidno rastuceg BNP koji investira u istrazivanje i razvoj, a u kome najvisi prioritet imaju biotehnologija i druga polja visoke tehnologije. Nauka, izgleda, postaje partner u uznemirujucem razvoju jedne nove globalne supersile.

Nauka danas pripada jednom svetu koji se rapidno globalizuje. Ona se dozivljava kao motor ekonomskog rasta, ali i kao pretnja nasoj bezbednosti i verovanjima. Kulturni pogledi na svet i religija ce, naravno, nastaviti da oblikuju opsti kulturni i vrednosni kontekst u okviru kojeg ce medjusobno delovati nauka i tehnologija. Ali, vrednosti su podlozne promenama, cesto kao odgovor na iskustva iz proslosti i strahove zbog buducnosti.

Nauci su bili potrebni vekovi da isklese svoju sferu autonomije koja je, u odnosu i na politiku i na religiju, oduvek bila relativna. Ova autonomija je nauci dobro posluzila, a nezavisna i odgovorna nauka dobro je posluzila drustvu i ekonomiji. Ako se zeli odrzati ovaj uzajamno korisni odnos, naucnicka nezavisnost – u odnosu i na religiozni dogmatizam i na vladine intervencije – mora biti odbranjena. Ko bi mogao da pomisli da ce, u zoru 21. veka, stare debate o prosvetiteljstvu i dalje biti toliko mocne?

Helga Novotni

Autorka je profesor naucnih studija na svajcarskom Saveznom institutu za tehnologiju (ETH) iz Ciriha, i predsedavajuca Saveta za evropsko istrazivanje