Crnogorski premijer Milo DJukanovic nije se “zbog iznenadnog putovanja” u subotu pojavio na prvom mitingu referendumske kampanje Pokreta za nezavisnu Crnu Goru da kako svoje pristalice tako i oponente i licno ubedi da nece prihvatiti evropski savet

Piše: Vera Didanovic/ Vreme

Crnogorski premijer Milo DJukanovic nije se “zbog iznenadnog putovanja” u subotu pojavio na prvom mitingu referendumske kampanje Pokreta za nezavisnu Crnu Goru da kako svoje pristalice tako i oponente i licno ubedi da nece prihvatiti evropski savet da referendum o nezavisnosti, najavljen za april, odlozi za jesen sledece godine (do kada bi, prema ocekivanjima, trebalo da bude potpisan Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji sa EU-om, a i srpsko-albanski pregovori bi mogli dati prve rezultate).

Zato mozda i nije bilo previse cudno sto je deo crnogorske stampe, u istom broju u kome je objavio izvestaj sa skupa na kome su predstavnici vlasti eksplicitno odbili preporuke Brisela o odlaganju referenduma, plasirao agencijski tekst u kome opozicioni lideri tvrde da referenduma – nece ni biti.

Komentarisuci DJukanovicevo priznanje da EU na njega vrsi pritisak za odlaganje referendumskog izjasnjavanja, Dragan Koprivica, sef medijskog centra najvece crnogorske opozicione Socijalisticke narodne partije, rekao je da je “svakome odavno jasno, pa i samom DJukanovicu”, da referenduma nece biti. “Progresivne evropske institucije odavno su vec obesmislile svako parcijalno razdvajanje pred globalnim ujedinjenjem Evrope”, ocenio je Koprivica, dok je Dragan Soc, funkcioner Narodne stranke, podsetio da “EU ima mnogo metoda za vrsenje pritisaka, cak i na vece zemlje nego sto je Crna Gora i jace politicare nego sto je Milo DJukanovic”.

“Sto pregovori o pridruzivanju budu uspjesniji i koliko se SCG bude priblizavala standardima, to je Crna Gora dalja od referenduma”, ocenio je Soc. A Nebojsa Medojevic, izvrsni direktor Grupe za promene, organizacije koja najavljuje izlazak na izbore, ali odbija da se registruje kao politicka partija, ocenio je da crnogorski premijer “ponovo menja kurs”.

“Pominjanje odlaganja referenduma od strane DJukanovica dozivljavamo kao jos jedan pokusaj manipulacije sa procrnogorskim birackim tijelom i ociglednu uvertiru za promjenu nekog kursa prema odrzavanju referenduma”, saopstio je politicar koji vise od godinu dana, u istrazivanjima javnog mnjenja, ugrozava dugo neprikosnovenu lidersku poziciju DJukanovica, sve vreme vesto izbegavajuci da se izjasni da li se zalaze za nezavisnu Crnu Goru ili za zajednicu sa Srbijom. Medojevic je od DJukanovica zatrazio i da saopsti ko od evropskih zvanicnika od njega trazi da se odlozi referendum i na osnovu kojih dokumenata.

NEMA ODLAGANJA: Ko god da je u pitanju, ako je verovati istupima predstavnika crnogorske vlasti na subotnjem skupu na Cetinju (kome je prisustvovao i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Canak), nije nasao dovoljno ubedljive argumente da ubedi DJukanovica i partnere da ne raspisuju referendum o nezavisnosti usred pregovora o asocijaciji i stabilizaciji (koje drzavna zajednica na tri koloseka vodi sa EU-om) i pregovora o buducnosti Kosova (koji zvanicnu Crnu Goru bas mnogo i ne interesuju).

“Ceka nas teskih sest meseci do referenduma, kada moramo ujediniti snagu i pamet da bismo dosli do cilja koji je vredan 88 godina cekanja pune crnogorske drzavnosti”, rekao je Ranko Krivokapic, predsednik crnogorske skupstine i lider manje vladajuce Socijaldemokratske partije, na mitingu u subotu, porucivsi okupljenim pristalicama da “Crna Gora nece vise odlagati referendum o nezavisnosti”.

Istoga dana, pre mitinga na Cetinju, Pokret za nezavisnu Crnu Goru, koji pod drugim imenom, okuplja pripadnike vladajuce crnogorske koalicije, saopstio je da ce datum referenduma i referendumsko pitanje biti poznati pre nego sto, sredinom decembra, Venecijanska komisija objavi najavljeni izvestaj. (Na sta je, uprkos uverenju da referenduma nece biti, reagovao SNP, pozvavsi DJukanovica da javno saopsti da li ce postovati preporuke komisije Saveta Evrope, koja okuplja ustavne eksperte, o uslovima organizovanja referenduma za drzavnu nezavisnost).

Venecijanska komisija, prema izjavi njenog sekretara Tomasa Marketa, datoj podgorickom “Monitoru”, razmatrace dva pitanja: ko moze da glasa na referendumu i da li je potrebno u zakon o referendumu ugraditi odredbu o “kvalifikovanoj vecini”. Upravo to su tacke kljucnih sukoba duboko podeljene Crne Gore, ali i predmeti sporenja zvanicne Podgorice i zvanicnog Beograda.

KOLIKA JE VECINA: Prema vazecim crnogorskim propisima, naime, da bi referendum uspeo, potrebno je da se odazove 50 odsto ukupnog broja biraca, odnosno oko 235.000 gradjana. Za donosenje validne referendumske odluke i eventualno proglasenje nezavisnosti bilo bi neophodno da se tako izjasni prosta vecina od ukupnog broja gradjana koji su izasli na glasanje.

Venecijanska komisija odbacila je 2001. godine inicijativu o pravu glasa drzavljana Crne Gore koji zive u Srbiji, dok je OEBS iste godine objavio preporuke kojima je ostavljena mogucnost uvodjenja takozvane kvalifikovane vecine neophodne za donosenje referendumske odluke (kolika bi to vecina bila, medjutim, nije definisano).

U medjuvremenu, zahtevima crnogorske opozicije da pravo na referendum dobiju i drzavljani Crne Gore u Srbiji i drugim zemljama, organizovano su se pridruzili “beogradski Crnogorci”, osnovavsi prosle zime Pokret za zajednicku ervopsku drzavu Srbije i Crne Gore, ciji je predsednik Ljubomir Tadic, otac predsednika Srbije i lidera Demokratske stranke Borisa Tadica. A premijer Srbije Vojislav Kostunica dao je proletos svoj upecatljiv doprinos toj inicijativi, odnevsi u Brisel spisak sa 260.000 imena Crnogoraca u Srbiji, kako bi argumentovao zahtev da se i njima omoguci pravo glasa na eventualnom referendumu o nezavisnosti.

PREGOVORI O PROCENTU: Crnogorska vlast uporno odbija takvu inicijativu, a u iscekivanju izvestaja Venecijanske komisije, sve cesce su spekulacije prema kojima ce evropski ustavni eksperti predloziti uvodjenje “kvalifikovane vecine”, neophodne za donosenje referendumske odluke. Miodrag Vukovic, visoki funkcioner vladajuce Demokratske partije socijalista, delimicno je otvorio vrata samo za pregovore o uvodjenju “razumne kvalifikovane vecine”, ali je, medjutim, kao neutemeljen odbacio zahtev opozicije prema kome referendumska odluka moze biti validna samo ako se tako izjasni 50 odsto plus jedan od ukupno upisanog birackog tela.

Prema oceni Slavice Milacic, savetnice crnogorskog premijera za evropske integracije, Brisel bi ubrzo mogao pozvati crnogorsku opoziciju da pocne dijalog sa vlascu o referendumu, koga do sada nije bilo. Zato se, medjutim, vode drugi razgovori: u organizaciji Pokreta za zajednicku ervopsku drzavu Srbije i Crne Gore (kome SNP ne pripada), prosle nedelje u Beogradu je odrzan sastanak, na kome su, kako je objasnio Ljubomir Tadic, “o strategiji daljeg nastupa u borbi protiv separatistickih vlasti u Podgorici” razgovarali predstavnici crnogorskih parlamentarnih stranaka SNP-a Predraga Bulatovica, Demokratske srpske stranke Ranka Kadica, Srpske narodne stranke Andrije Mandica i Narodne stranke Predraga Popovica. Od devet pozvanih stranaka iz Srbije, sastanku su prisustvovali predstavnici Kostunicine Demokratske stranke Srbije (Milos Aligrudic) i Socijalisticke partije Srbije (Milorad Vucelic i Dusan Bajatovic).

KAMPANJA I U BEOGRADU: S druge strane, i Pokret za nezavisnu Crnu Goru je najavio da ce u sklopu zapocete referendumske kampanje krajem novembra organizovati skup u Beogradu (nakon sto su 8. oktobra na Trgu Republike mitingovale pristalice crnogorskog unitaristickog SNS-a). Cilj je, prema najavi, “da se gradjanima Srbije, uz pomoc njihovih opozicionih stranaka, objasni da nezavisna Crna Gora nije bauk i da nece biti faktor nestabilnosti u regionu”.

Medjunarodni predstavnici i posmatraci, istovremeno, pokusavaju da ukazu na opasnosti organizovanja referenduma u aprilu, koji se uglavnom pominje kao siguran termin (mada je Rade Bojovic, koordinator Pokreta za nezavisnu Crnu Goru, pominjao 26. mart 2006). Tako je direktor radne grupe za Zapadni Balkan Evropskog saveta Stefan Lene ocenio da bi eventualni odlazak Crne Gore iz drzavne zajednice mogao izazvati jacanje nacionalizama i period politickih nemira i tenzija u Srbiji i naglasio da je cilj EU-a da se to ne dogodi. DJukanovicu neskloni podgoricki dnevnik “Dan” bar jednom sedmicno oseti potrebu da zatrazi misljenje Kristine Galjak, portparola Havijera Solane, glavnog kreatora Beogradskog sporazuma iz 2002, kojim je predvidjen trogodisnji moratorijum na referendum: varijacije pitanja o pozeljnosti odrzavanja referenduma o drzavnom statusu uvek dovode do njenog odgovora da se EU zalaze za opstanak drzavne zajednice. Neblagonaklonost prema referendumu provejava i kroz svakodnevne nastupe evropskog komesara za ujedinjenje Olija Rena, koji je i prilikom svecanog proglasenja pocetka pregovora SCG i EU-a o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju rekao da bi eventualno odvajanje Crne Gore taj proces usporilo. On je objasnio da ce u slucaju proglasenja nezavisnosti Crne Gore Evropska komisija morati da zatrazi nove mandate za otvaranje posebnih pregovora sa clanicama drzavne zajednice.

DJukanovic, medjutim, uporno nastoji da ubedi svoje biracko telo da referendum ne bi doveo do kasnjenja u procesu evropske integracije – pokazujuci tom mentalnom gimnastikom da ovoga puta zaista ima jaku motivaciju da ispuni referendumsko obecanje, za razliku od situacije iz 2002. kada je, pod Solaninom budnom paznjom, brizljivo stavio potpis na Beogradski sporazum. Posle godinu dana rada na stvaranju iscrpnog izvestaja o Srbiji i Crnoj Gori, Dzudi Bat, ekspert Instituta za bezbednosne studije EU-a (ciji je predsednik Upravnog odbora upravo Solana), uvidela je svu jacinu razloga zbog kojih DJukanovic mora da razmotri svoju poziciju kod crnogorskih biraca.

“Kada bi odstupio od svog obecanja da ce referendum biti narednog proleca, to bi za njega bilo vrlo rizicno”, ocenila je Dzudi Bat.

ODLAGANJE REZULTATA: Jedini kompromis na koji je Podgorica spremna da pristane, sudeci prema recima Predraga Boskovica, funkcionera DPS-a i zamenika ministra spoljnih poslova SCG, jeste odlaganje proglasenja rezultata referenduma.

“Jasno je kazano da je moguce pregovarati o nekom tajmingu vezanom za implementaciju rezultata referenduma, ali oko njegove organizacije to zaista nije moguce. Kada ce se on odrzati definisano je od strane same medjunarodne zajednice, a ne samo Beograda i Podgorice”, rekao je Boskovic podgorickim “Vijestima”, aludirajuci na Beogradski sporazum i na njemu zasnovanu Ustavnu povelju, usvojenu u martu 2003.

Odlaganje objavljivanja rezultata referenduma, prema njegovim recima, bio bi “izraz dobre volje Crne Gore da se uskladi sa svim obavezama koje postoje u regionu”. “Mi smo zbog kosovskog problema prije cetiri godine pristali da se usaglasimo sa Beogradom i EU-om, da odlozimo referendum na izvjestan period i taj period upravo istice. Ne bi bilo fer od Crne Gore traziti da to opet ucini”, rekao je Boskovic.

Da bi pojacali svoje zalaganje za nezavisnost, predstavnici zvanicne Crne Gore bi, kako je na mitingu u subotu najavio Dragan Kujovic iz DPS-a, mogli da povuku svoj Predlog o savezu nezavisnih drzava koji je Beogradu (odbio ga) i Briselu (ignorisao ga) urucen u februaru ove godine.

Ako, dakle, DJukanovic i njegovi partneri ovoga puta zaista odrze obecanje o odrzavanju referenduma o drzavnom statusu, da li to znaci i da ce do osamostaljenja zaista doci?

MANEVARSKI PROSTOR: Sudeci prema septembarskom istrazivanju javnog mnjenja crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska prava, pristalice nezavisnosti blago su, nakon prethodnog (majskog) istrazivanja povecale prednost u odnosu na unitaristicki raspolozene crnogorske birace. Za samostalnost se, naime, u septembru opredelilo 41,6 odsto ispitanika (u maju je tako odgovorilo 40,5 odsto). Protiv bi glasalo 34,5 odsto ispitanika, na referendum ne bi izaslo 10,1, a neodlucnih je jos uvek 13,8 odsto biraca. Istrazivaci su ustanovili i da je vecina pristalica dva oprecna resenja drzavnog statusa sasvim odlucna, tj. ima cvrst stav u pogledu drzavnog pitanja, dok “mekih pristalica” na obe strane ima ukupno nesto vise od pet odsto. Rezultati upucuju na zakljucak da je manevarski prostor za uticaj na birace u pravcu promene njihovog stava izrazito mali – sto znaci da DJukanovicu nikako ne bi mogao prijati izlazak na buduce parlamentarne izbore ukoliko pre toga ne ispuni referendumsko obecanje.

To, takodje, znaci i da zagovornicima nezavisnosti nikako ne ide u prilog eventualni savet Venecijanske komisije o uvodjenju “kvalifikovane vecine” u referendumska pravila. Osim ako nije u pravu Slavko Perovic, nekadasnji predsednik samougasenog ultraindependistickog Liberalnog saveza, koji, sumnjajuci da ce referenduma uopste biti, u jednom tekstu pise: “Ako ga i bude, bice namjerno takve pravno-politicke prirode da ga niko zivi na svijetu nece priznati, kako bi nasi umorni borci za nacionalnu stvar mogli da se na miru i zasluzeno bave biznisom.”

U ocekivanju formalne odluke, svakodnevni zivot nudi mnostvo argumenata za ocenu beogradskog politickog analiticara Slobodana Antonica, prema kojoj je Crna Gora vec otisla, a njen povratak verovatno bi bio skuplji od ozvanicenja otcepljenja. Osim uvodjenja razlicitih carinskih, monetarnih i poreskih sistema, odavno je uspostavljena i fizicka granica, koja je prosle nedelje preseljena na novu lokaciju: umesto u Brodarevu, od cetvrtka 13. oktobra Kontrolno-bezbednosni punkt i odgovarajuce carinske i inspekcijcke sluzbe dobili su bolje uslove za rad u Gostunu kod Prijepolja, u neposrednoj blizini administrativne granice Srbije i Crne Gore. A o tesko promenljivim granicama u glavama najslikovitije govori nacin na koji je predsednik crnogorske skupstine Ranko Krivokapic krajem jula cestitao osvajanje prvog mesta na Svetskom prvenstvu u vaterpolou: umesto celoj reprezentaciji, cestitka je bila namenjena crnogorskom delu tima – selektoru Petru Porobicu (“najtrofejnijem crnogorskom treneru”), Vaterpolo savezu Crne Gore i vaterpolo klubovima Jadran iz Herceg Novog i Primorac iz Kotora?!