Gde su se izgubile maratonske cestitke i pisanje originalnih posveta na knjigama?

Piše: Snezana Milanovic/Dnevnik

Gde su se izgubile maratonske cestitke i pisanje originalnih posveta na knjigama? Mada je knjiga danas popularan, gotovo pomodarski poklon, pisanje posveta se polako gubi. Jedna od najvecih drazi poklon knjige jeste iscitavanje svecanim rukopisom ispisane posvete. Upravo lepe zelje i ime prijatelja cine nas primerak posebnim i neprocenjivim, stoga ih ne smemo zanemariti.

Pokloniti nekom knjigu bez posvete, isto je kao darivanje prazne cestitke, one u kojoj je unapred odstampana dosetka ili klise, da kupac ne bi morao previse da gubi vreme smisljajudji lepe zelje. Divno je sto ste se setili da kupite cestitku, ali se vidi da vam nije narocito stalo kada niste u stanju da izdvojite sekund za malecki autogram.

To je isto kao kada detetu donesete neupakovan poklon ili elektricnu igracku bez baterija, pa umesto osmeha dobijete suze. Kada se nesto poklanja iz ljubavi, onda taj dar mora da poseduje vas licni pecat.

Da li ce to biti jedan kratki sapat, sopstvenim recima ispisana cestitka, mastovito pakovanje ili cete sami napraviti poklon, zavisi od vremena, inspiracije i jacine emocija koje vas vezuju za odredjenu osobu. Nije lako ni kupiti pravi poklon, ali se ipak najvise ceni kada neko sam napravi dar, poput dece koja sopstvenim rukicama izradjuju poklone za roditelje. Kako onda razumeti neciju lenjost da ispise dve tri reci, godinu i svoje ime na unutrasnjoj belini korica.

Mozda ne zeli da uskrati novom vlasniku mogucnost da knjigu prosledi dalje, odnosno pokloni nekom drugom, nakon sto je procita? Tako bi isti primerak beskonacno kruzio medju prijateljima lisenih sentimentalnosti.

Pomalo je tuzno kada se knjige kupuju zbog trenutne popularnosti, a da se pri tom ne vodi racuna o ukusu osobe kojoj se daruju. Naravno da je zgodno kupiti hvaljenu robu, poput poslednjeg dobitnika Ninove nagrade, ali postoje ljudi koji imaju specifican ukus i o tome bi trebalo voditi racuna, ukoliko nam je stalo do njih.

Takodje je potpuno glupo kupovati knjige prema naslovu. Kada svom prijatelju za rodjendan darujete knjigu ciji naslov je postapalica koju slavljenik cesto koristi, to moze biti simpaticno, ali je vrlo verovatno da rodjendanko osim naslova nista vise nece ni procitati, jer ga to delo jednostavno uopste ne zanima. Pa sta je onda poenta ovakvog dara – osmejak, mali koliko i vase emocije.

Poklon knjizi treba gledati u zube, jer ona govori koliko je osobi, a koja nas daruje, stalo do nas. Nije bitna materijalna vrednost dara, vec informacija koju nosi – koliko nas neko poznaje i voli. Svaki poklon, bio on kupljen, napravljen ili izmastan, satkan je od necijih emocija prema nama. Brizljivo i iskreno ispisana posveta moze dozvati te emocije i prozeti nase telo prijatnom toplinom, ponekad vise i od same knjige.