Mozda je razlika izmedju ova tri dogadjaja, u Rimu, Jasenovcu i Beogradu u tome sto ce neki sigurno posumnjati u iskrenost poruka iz dva prva mesta

Piše: Gordana Logar/Danas

Juce, tokom celog prepodneva, u Vatikanu je novi papa pozivao na toleranciju i bratstvo svih vernika (katolika, pravoslavaca, Jevreja) i nevernika. U Jasenovcu se u isto vreme zvanicni hadezeovski vrh klanjao mostima ubijenih Srba, Jevreja, Roma i antifasista. U Beogradu, suprotno tom duhu Rima i Jasenovca, nije objavljen “lovostaj” na Gorana Svilanovica ili bilo koga protiv koga lov traje, a ima ih mnogo. Gone ih zvanicnici i njihove pristalice sve do vesticije lomace i to samo zbog drugacijeg misljenja. U slucaju Svilanovic – o sudbini Kosova koje se razlikuje od beogradskog – i vlasti i opozicije.

Mozda je razlika izmedju ova tri dogadjaja, u Rimu, Jasenovcu i Beogradu u tome sto ce neki sigurno posumnjati u iskrenost poruka iz dva prva mesta. Za razliku od ovdasnjeg, gde je velika vrlina da se, kad se nesto izrekne kao poruka, sledi do kraja, do suda, do presude, do te moderne srpske lomace za koju se tvrdi da je u stilu – demokratskog manira. Stavise, citav niz likova na svim mogucim televizijama se ovih dana javlja preteceg i zastrasujuceg uzvika Svilanovicu: “znate li samo sta bi u demokratskim drustvima njemu sledovalo?”. Na ovako retoricko pitanje, medjutim, ne odgovaraju jer ili ne znaju ili se precutkuje da mu se ne bi desilo – nista. U demokratiji bi bilo polemike, dijaloga, poneke uvrede, ali nigde zbog razlicitog misljenja nijedna stranka ne bi tuzila rivalsku stranu ni kolektivno niti pojedinacno. Pare, lobi, navijanje, placanje, kupovanje – od koga ove optuzbe dolaze na racun bivseg ministra? Najverovatnije od onih koji znaju sta je u domacem recniku “lobi”, sta sponzorstvo i nepogresivo – koliko sta kosta. Izraziti sopstveno, uz to “jereticno” misljenje, biti nezavisan, iskren i svoj, ne moze se zamisliti “kao takvo”. Iza toga uvek mora da stoji neko drugi ko placa!

To se ovde zna i neka se niko ne pravi nevest, da se ne kaze bas – lud. Ipak, ono sto u celoj hajci fascinira jeste pripisivanje mitske, neverovatne moci Svilanovicu. Izgleda, da bi vec koliko sutra mogao sam i licno, uz pomoc medjunarodne, ekspertske, nezvanicne, grupe politicara i intelektualaca da da Kosovu apsolutnu nezavisnost i da se zasad samo “pravi” da je za to potrebno jos neodredjeno vreme i cak cetiri faze. Bar tako pise u zakljucima te njegove, doduse neobavezne, ali po imenima clanova ugledne, Komisije za Balkan. Kad se tome doda da je Ricard Holbruk slicno o Kosovu napisao u svom redovnom komentaru u Vasington postu, moc je izgleda jos veca. Cak uprkos cinjenici da Holbruk vise nije na vlasti i sto ne moze da ucini na tom planu nista – izvodljivo. Videlo se to jos ranije i na primeru Henrija Kisindzera, koji je godinama smatrao – za razliku od Holbruka i demokrata na vlasti u SAD – da bi Bosnu trebalo podeliti i Srbima dati srpsko, a Hrvatima – hrvatsko, ali mu nije uspelo, nije bio u zvanicnom vrhu Vasingtona. Ali, ipak kad se uracuna sva moc koju Svilanovicu zvanicnici u Beogradu pripisuju ima nesto sto mu se moze zameriti. Moze se pitati zasto tu cudesnu moc ne iskoristi da materijalno pomogne siromasne izbeglice, Srbe sa Kosova koji su za razliku od mnogih drugih – ovde stigli bez para. Zasto ne izgradi naselja za one iz kolektivnih smestaja, zasto ih posteno ne nahrani, ne obuce, ne zastiti, ne nadje gde su im nestali rodjaci, sinovi, ocevi. Jer, ako je verovati zvanicnim optuzbama na Svilanovicev racun, to bi zaista mogao da uradi za razliku od ljudi na vlasti koji su apsolutno bespomocni u tom pogledu. Mogao bi spreciti sav jad i beda nesrecnih koji ponekad podsecaju na sudbinu onih iz “Srpske Krajine”: sto je vise bilo beskucnika na traktorima, SPS na celu sa Milosevicem je mogao bolje da pokaze surovost vlade Hrvatske. Beda izbeglih Srba sa Kosova je takodje dokaz surovosti Unmika, Kfora, svih zvanicnika na Kosovu, nepostovanja Rezolucije 1244, ali u interpretaciji zvanicnoj, samo u onom delu gde se pominje “princip suvereniteta i integriteta SRJ”. Od Srba sa Kosova i u Srbiji se zapravo taji ili je ucinjeno da bude zaboravljeno da se u istoj Rezoluciji pominju i principi Rambujea na osnovu kojih je zapravo s Milosevicevim odobrenjem bombardovana Srbija i nije iskljucena nezavisnost Kosova. Trebalo bi samo ponovo objaviti taj tekst, uz Kumanovski sporazum kapitulacije nazvane pobedom na koju podseca upravo ovih dana herojstvo i patriotizam generala Pavkovica. Nije, medjutim iskljuceno da ce se videti velicina Svilanovicevog izdajstva kad se ovde bude razjasnilo sta znaci predlog premijera Kostunice o Kosovu “manje od nezavisnosti vise od autonomije”.

Prvo je to pomalo licilo na ono iz Ustava (sacuvaj boze, komunistickog) iz 1974, a zatim se nije tacno saznalo sta je i koliko odgovara Rezoluciji 1244. Moze li i da se dogodi to u nekoliko faza, cetiri ili pet ili ko zna, ipak… ne vredi nagadjati. Opasno je.