Nema sumnje da uvek kada se, u atmosferi naraslih tenzija oko potrage za optuzenima za ratne zlocine objave imena obavestajaca

Piše: BBC

Britanski obavestajci nisu proteklih nekoliko nedelja bili najzadovoljniji citaoci nekih od beogradskih i zagrebackih tabloida ali ni londonskih dnevnika koji su uredno prenosili neke od tekstova svojih balkanskih kolega.

Pomenuti tabloidi su, naime, uz fotografije i brojeve telefona objavili imena ljudi iz britanske obavestajne sluzbe (MI6) koji su, kako se tvrdi u tekstovima, zasticeni diplomatskim pokricem, operativno “obradjivali” Srbiju i Hrvatsku.

Britanski covek u Beogradu imao je navodno vaznu ulogu u isporucenju Slobodana Milosevica Haskom sudu i u istrazi povodom ubistva premijera Djindjica.

Identifikovane britanske diplomate, citajte obavestajci, u Hrvatskoj su opet navodno dobili od vlade u Zagrebu zeleno svetlo da prisluskuju hrvatske gradjane i organizuju tajne operacije u potrazi za haskim optuzenikom i beguncem, generalom Antom Gotovinom.

Hrvatska dozvola je, tvrdi se, navodno i omogucila pristanak Londona na hrvatsku kandidaturu za clanstvo u Evropskoj uniji.

Britanska vlada je, kako je ovih dana preneo londonski Gardijan, odbila da se izjasnjava o tekstovima obajavljenim u Srbiji i u Hrvatskoj.

I dok u Dauning Stritu broj 10 kazu da nikada ne komentarisu pitanja obavestajne prirode, Aleks Stendis, urednik specijalizovane publikacije Dzejns Intelidzens Dajdzest primecuje za BBC da navodno ekskluzivna otkrica o radu britanskih obavestajaca izazivaju cudjenje jer je rec o odavno poznatim informacijama:

“Kada je konkretno rec o Entoniju Monktonu, britanskom coveku u Beogradu, treba reci da se njegovo ime i aktivnost pominju jos od maja 1999. godine, dok je opsiran tekst o njegovom radu za MI6 objavljen u jednom od britanskih casopisa godinu dana kasnije.
Uz svo cudjenje sto su na svetlo dana izasle stare i poznate informacije ocito je da za to postoji motiv.

A u tom kontekstu bi bilo krajnje naivno zakljucivati da nema ni govora o nekakvim lokalnim politickim intrigama.

Sa druge strane, nema sumnje da ziva aktivnost britanske, drugih evropskih i americkih obavestajnih sluzbi na Balkanu u sustini odrzava stanje svesti da je taj region i dalje izuzetno vazan”.

Hrvatska prica o tesnoj saradnji vlade u Zagrebu i britanske obavestajne sluzbe, dodaje Aleks Stendis, potvrdjuje da se Hrvatska u prilicnoj meri i posle turobnih godina Tudjmanove vlasti, vratila u porodicu evropskih drzava.

Neki koraci koje vlada u Zagrebu preduzima da bi taj povratak bio sto brzi i produktivniji, mozda i cine pozadinu otkrica objavljenih u lokalnoj stampi, objasnjava sagovornik BBC-ija:

“Za sve nas bi daleko vece iznenadjenje predstavljalo saznanje da britanska obavestajna sluzba nije aktivna u Beogradu ili u Hrvatskoj.
Iako je objavljivanje imena britanskih obavestajaca i drugih pojedinosti verovatno rezultat unutrasnje politickih razloga, realnost govori da su odnosi Velike Britanije i te dve zemlje izuzetno uznapredovali tokom nekoliko proteklih godina.

Velika je naime razlika izmedju tajnog, operativnog rada neke obavestajne sluzbe na teritoriji strane zemlje bez znanja njene vlade i medjusobno usaglasene saradnje i uzajamne pomoci sluzbi zemlje domacina i prijateljskih drzava.

Buduci da pitanje gonjenja optuzenih za ratne zlocine, kao ozbiljne prepreke na putu u Evropsku uniju, i dalje pobudjuje snazne emocije na Balkanu, sasvim je razumljivo da na lokalnom nivou ima i onih koji se smatraju ugrozenim ovakvim oblikom saradnje ili su zbog toga krajnje nezadovoljni i kivni.

Oni mozda misle da saradnja sa stranim obavestajnim sluzbama po ovom pitanju podriva nacionalni suverenitet njihovih zemalja”.
Koliko medjutim ima istine da je pojava tekstova u beogradskoj i zagrebackoj stampi delo nemacke i francuske konkurencije, zeljne da potkopa aktivnosti svojih britanskih kolega?

“Sve evropske zemlje i clanice NATO i te kako su zainteresovane za stabilnost Balkana i neupuceni bi se vise nego iznenadili kada bi znali koliko je na terenu tesna saradnja evropskih odnosno NATO obavestajnih sluzbi,” uzvraca Aleks Stendis, urednik specijalizovane britanske publikacije Dzejns Intelidzens Dajdzest.

A na pitanje BBC-ja da li ce i u kojoj meri obelodanjivanje imena britanskih obavestajaca imati posledica po MI6 posebno u svetlu pretresa i izvestaja o aktivnostima te sluzbe uoci i tokom rata u Iraku, ali i po odnose sa Srbijom i Crnom Gorom i Hrvatskom, Aleks Stendis odgovara:

“Minimalne. Treba praviti razliku izmedju obelodanjivanja imena osoba koje su radnici obavestajne sluzbe i identiteta lokalnih agenata i saradnika.

Nema sumnje da uvek kada se, u atmosferi naraslih tenzija oko potrage za optuzenima za ratne zlocine objave imena obavestajaca, postoji izvesna doza strahovanja za licnu bezbednost tih ljudi.
U slucaju gospodina Monktona mislim da nema velike opasnosti, jer je malo sta u njegovom radu ostalo tajna.

Situacija je nesto drugacija u slucaju britanskih obavestajaca ciji je identitet, da tako kazem, “provaljen” u Hrvatskoj.

Nisam medjutim ubedjen da ce ovi incidenti, premda nezeljeni, dovesti do ozbiljnijih poremecaja u odnosima Londona sa Beogradom i Zagrebom i verujem da ce uspostavljena saradnja nastaviti da se odvija i ubuduce”, procenjuje za BBC Aleks Stendis, urednik specijalizovanog britanskog casopisa za obavestajno-bezbednosna pitanja Dzejns Intelidzens Dajdzest.

Slobodan Topovic
BBC