Piše: Dr Miša Đurković*

  
            U poslednje vrijeme se s pravom često citira osnovna lekcija kapitalizma koju je još 1776 izrekao Adam Smit tezom da nema besplatnog ručka. Voljeli bismo da znamo ko plaća ručak CEDEM-u?

            Iz iskustva tranzicionih zemalja poznato je da postoje nevladine organizacije (NGO), ali postoje i Vladine nevladine organizacije (GONGO – Government organized nongovernmental organizations). To su navodno nezavisne organizacije koje organizuju strukture bliske vlasti, i koje za vlast obavljaju niz društvenih i parapolitičkih funkcija.

            Jedna od takvih jeste spinovanje javnog mnijenja. Ta funkcija je naročito potrebna u doba izbora zato što je poznato da predizborna istraživanja javnog mnijenja takođe spadaju u faktore koji jednim dijelom utiču na opredeljenje birača. Stoga su svima jako potrebni takozvani push up polls (podižuća istraživanja) odnosno naručena istraživanja javnog mnijenja koja naručioca treba da podignu za nekoliko procenata i da pre svega neodlučnim biračima upute poruku da određeni kandidat ipak treba da dobije njihov glas jer bolje stoji.

            CEDEM je čini se klasična takva GONGO organizacija, a istraživanje koje je objavljeno u finišu predizborne kampanje jeste školski primjer naručenog istraživanja koje treba da pomogne jednom kandidatu, kandidatu režima.

            Za neupućene treba reći da je CEDEM zapravo firma Srđana Darmanovića, dekana državnog Fakulteta  političkih nauka u Podgorici i predstavnika Crne Gore u Venecijanskoj komisiji. Darmanović je možda najvažniji ideolog i intelektualni službenik režima DPS-a. Stoga je za neupućene vrlo zanimljivo da na sajtu CEDEMa nema podataka ko finansira njihovu djelatnost i posebno ko je naručilac i finansijer njihovih istraživanja javnog mnijenja. Šta ćemo ako su slučajno naručioci i finansijeri upravo dijelovi režima koji time favorizuju svog kandidata? A sve zapravo upućuje u tom smjeru.

            Onaj ko zna nešto o tome kako se vrši spinovanje javnog mnijenja uočiće da su brojke idealno naštimovane za kandidata režima. Hajdemo redom

1. Kandidat režima je naravno podignut na preko 52%. Poruka je da to nije mala prednost već sigurna pobjeda i da svako ko je imao dilemu treba naravno „bez dileme" da zaokruži broj 4.

2. Kandidat SNP-a za koga se inače osnovano pretpostavlja da će biti najlošiji, postavljen je ispod psihološke granice od 10 % kako bi se njegovi birači potpuno demotivisali. Poruka je da je on toliko slab da uopšte nema smisla trošiti svoj glas na njega. Cilj je da njegovi birači što više apstiniraju, čime se smanjuje izlaznost i podiže režimski kandidat.

3. Kandidat Srpske liste je spušten ispod 20%. Da je dat njegov realni rejting i realni trend rasta koji je po nama daleko preko te brojke, dodatno bi se ohrabrili neodlučni birači da još više stanu iza njega kao verovatno najozbiljnijeg kandidata i to kandidata koji na pitanjima odnosa prema Srbiji, odnosa prema kosovskom pitanju i na socijalnim pitanjima kao što su povraćaj penzija i revitalizacija porodice ima realne mogućnosti da pridobije i neke DPSove glasače. Uz to, ograničava se još širi prostor za njegov rast u drugom krugu i za ujedinjavanje opozicionih glasova.

4. Kandidati Pokreta za promjene i Srpske liste su stavljeni u manje od 1% razlike, obojica ispod 20%. Prva poruka je da nijedan od njih ne može da prođe 20% u prvom krugu te da su stoga neozbiljni kandidati. Druga i mnogo važnija poruka jeste da oni nemaju šta da traže u borbi za prvo mjesto nego treba da se u poslednjih deset dana okrenu nemilosrdnoj borbi za to ko će biti prvi među opozicijom.     Cilj je demotivisati opozicione birače i odvratiti ih od njihovog glavnog zadatka, nanošenja poraza režimskom kandidatu, što će čini se uspješno uraditi ako nastave kao do sada. Dosadašnja kampanja sve trojice opozicionih kandidata je bila veoma dobra i veoma pametna. Sva trojica su uglavnom vodili izrazito pozitivne kampanje, nudeći svoj program, kritikujući stanje u Crnoj Gori i režimskog kandidata, i ne osvrćući se na svoje opozicione kolege. Mandić je tako uspjeo da homogenizuje srpske glasove i da novim temama otvori prostor za rast i u drugim pravcima. Medojević  je napravio jasan zaokret ka indipendentističkom biračkom telu i ka manjinskim biračima i čini se da je solidno uspeo da uđe u biračko telo koje je doskoro bilo verno režimu. Milić je konsolidovao partijsku stukturu i na temi socijalne pravde dobiće jedan značajan deo tradicionalnih lijevo orijentisanih birača. Ova tri relativno mlada čovjeka uspela su da ovom kampanjom postave neke nove standarde na političkoj sceni Crne Gore i to nije bez odjeka kod birača. CEDEM-ovo istaživanje bi dakle sve to trebalo da precrta i da natera opozicione lidere da skrenu sa pažljivo i mudro trasiranog puta koji ih sigurno vodi ka pobedi, da se okrenu međusobnom gloženju i napadanju, da demotivišu svoje birače.

            Najbolji odgovor na takav pokušaj je ignorisanje. Ovo „nezavisno istraživanje" je zapravo potvrda da opozicija radi dobro i da je na pravom putu. Uostalom, kad je CEDEM šta pogodio? (Na poslednjim parlamentarnim izborima Srpskoj listi je dao 4% manje od rezultata koji je ostvarila.) Birači opozicionih kandidata imaju puno razloga da još odlučnije izađu na izbore i pozovu sve neodlučne da glasaju za jednog od opozicionih kandidata. Što veća izlaznost to bolji rezultat opozicije. Zajedno do sigurne pobjede!

* Autor je politički savjetnik predsjednika SNS Andrije Mandića