Пише: Јован Ераковић из Бањана

Навијач

За угледног грађанина јавно се рече да је био “ватрени навијач ватерполо клуба који је био и остао понос града”. Ко је понос града? Клуб или навијач? Објашњено је да се мислило на ватерполо клуб. Ако је то тако, могло се казати да је ватрени навијач ватерполо клуба, поноса града.

Јавне ријечи требало би да се казују јасно како би се избјегло додатно објашњавање.

Из правосуђа

Судуја који је добро познат у Црној Гори, јавно рече: “Он мене није јавио о чему ћемо расправљати.” Суди народу, а не зна да се усмјеравање некоме, или нечему, казује дативом. Да је имао бољег учитеља, рекао би:

“Он мени није јавио о чему ћемо расправљати.”

Удес

Послије мањег удеса ваздухоплова јављено је да је авион задобио значајна оштећења. Какав значај има удес? Да се није неко, можда, радовао томе? А шта значи задобити оштећења?

Није ли се могло рећи да је авион знатно оштећен? А зар се може очекивати нешто јасно од онога ко не разликује знатно и значајно?

Незнање

Ма колико се упозоравало да игнорисати значи не знати, то широки кругови не прихватају. Не само и да не схватају него од тога праве плеоназам. Ево примјера:

“У питању је игнорисање и незнање.”

Архитекта

За даму што је  успјешно радила пројекте, написаше да је архитектица која је била архитекта Хотела “Мојковац”. Је ли архитекта или архитектица?

Могло се јасно рећи да је пројектовала Хотел “Мојковац”, а родове оставити онима који се баве инертношћу језика. Инертност у лингвистици значи да се нови облици и родови ријечи не намећу нагло, него постепено  улазе у рјечнике из дјела добрих писаца.