Пише: Јован Ераковић из Бањана

   Ћао

Све чешће се, умјесто некадашњег поздрава: здраво, може чути туђица: ћао. Ријеч ћао на латинском значи роб, слуга. Је ли могуће да многи више воле да буду робови или слуге туђину, него да изговарају ријеч која у коријену има здравље?

Aко некоме ово није јасно, ваљало би да прочита нешто од Стефана Митрова Љубише. Он је јасно казао како су Млеци, пошто је Кањош посјекао Фурлана, употријебили игру ријечи, назвавши риву по робовима, умјесто по Словенима.

   Усклађивање

Гласила објавише да ће се “извршити усклађивање прописа европским”. Зашто вршити усклађивање кад се може ускладити? А гдје је ту предлог?

Ускладити се може са нечим, или према нечему. Зато је ваљало рећи да ће се прописи ускладити са европским, или према европским…

   Срећна и несрећна жена

Зауставио репортер даму и питао која је жена срећна, а која несрећна. Овако је одговорила:

“Срећна је жена која нађе потковицу, а несрећна она што сретне коња као ја.”

Ко је ту коњ? Она или човјек кога је срела?

Уколико је незадовољна избором партнера, могла је рећи да је несрећна она жена која је нашла коња као што је њен изабраник.

   Журба

Свакодневно се може чути да неко некога пита је ли жури.

Зар не би било краће, једноставније и јасније питати жури ли?

То важи за садашње вријеме. Кад се помиње прошло вријеме, ваља питати: јеси ли журио?

Разликовање времена корисно је за јасно изражавање.