Mama mi je jednom rekla da je ušla u sobu u kojoj je par prijatelja razgovarao o njoj, a da nisu znali da je tamo. Odmahnula je glavom, nasmiješila se i otišla.

Mama mi je takođe rekla da je imala prijateljicu koja je pričala loše o njoj, i nikad nije znala da je mama to saznala, a mama joj to nikad nije spominjala. Nasmiješila se i izašla iz ovog prijateljstva.

Rekla mi je da ima porodicu koja je odlučila da je izbaci iz svog života jer se, za promjenu, zauzela za sebe. I zato što je prestala da prelazi preko okeana zbog njih kada joj nisu ni pomogli da pređe most. Nasmiješila se, odmahnula glavom i otišla.

Pa sam je pitao kako je mogla jednostavno otići od ljudi koji su je izdali pretvarajući se da su joj prijatelji ili porodica?

Odgovorila je da svaki put kada dođe na takvu raskrsnicu mora odlučiti ko će s njom dalje na njenom putu. To joj je pokazalo koga ne može povesti sa sobom.

Objasnila mi je da se nikada ne treba ljutiti na osobu koja te izda, čak ni u ime prijateljstva ili porodice. Samo se graciozno naklonite i uživati u putovanju sa svim novim ljudima koje Bog postavlja na njihovo mjesto. (Izvor: https://twitter.com/fopminui)