Ovo je najniži kreditni rejting Crne Gore od sticanja nezavisnosti 2006. Godine, prenosi bankar.me.

Kao razloge navode oslabljenu fiskalnu i platnobilansnu poziciju zemlje i pad BDP od 15.5 odsto. Projektuju da će javni dug u prosjeku iznositi skoro 80 odsto BDP na srednji rok, što je za oko za dvadeset procentih poena više u odnosu na projekciju S&P prije pandemije i očekuju postepeni oporavak ekonomije što će zavisiti od globalnog progresa u vakcinaciji.

S&P ističe i da je u Crnoj Gori povećano učešće spoljnjeg duga u ukupnom,ukazujući na rastuću međuzavisnost fiskalnih i eksternih neravnoteža.

U S&P navode da, imajući u vidu pad ekonomije zbog kovida i oslabljenu fiskalnu poziciju, očekuju da će se deficit javnih finansija spustiti na oko 3% BDP tek 2023. Međutim, “postoji rizik da vlasti možda neće biti u mogućnosti da kontrolišu nivo tekuće potrošnje imajući u vidu istoriju labave kontrole, heterogenu prirodu nove vladajuće koalicije i tanku parlamentarnu većinu”.

U Agenciji očekuju dinamičniji oporavak ekonomije na srednji rok nakon pada u 2020, izazvanog korona virusom.

S&P računa da Crna Gora ima fiskalni prostor nakon emisije obveznica od 750 miliona eura za finansiranje budžeta u narednih 12 mjeseci i da će distribucija vakcine biti uspješna, pa zbog toga projektuje stabilne izglede.

Međutim, u pesimističkom scenariju kažu da “rejting može biti pod pritiskom ako se crnogorska ekonomija ne oporavi tokom 2021-2022, što će značiti dalji pritisak na već slabu fiskalnu poziciju.”

Ocjena kreditnog rejtinga države važna je za procjenu kreditne sposobnosti, a negativan rejting znači teže i skuplje zaduživanje i lošiju investicionu atraktivnost, konstatuje bankar.me.