Valja ovo preživjeti. Informacije koje  ubijaju svaki pokret. Koje tjeraju na pasivnost i na razvoj raznih boljki  tipa kancera. Toliko progutanog nezadovoljstva plijeni svojom zločestom energijom. Prijateljica mi javila da mi je doktorka bolesna da se neće oporaviti. To je bila jedna svijetla tačka u moru naših nepogoda. Odrasloj populaciji Crne Gore nije nimalo lako. Vojska nezaposlenih i onih kojima je oduzeto  pravo na posao. Ja polako putujem u kategoriju teže zapošljivih za koje se sada izmišljalu socijalna preduzetništva. A što je to? To je rad koji ne daje profite nego je na korist zajednici.  A što političari rade za sebe što oni ne rade za korist zajednice.  Ja  to vidim  kao popravku  sistema neoliberalne pljačke i pustoši s obziroma da su u njemu svi suvišni do novca. Znači sistem nas je opljačkao, i pretvorio u jednokartnu upotrebu. A mi smo devedesetih sve sretni tome rekli da.  I što sada kada su oni koji su nas opljačkali bogati i od njihove moći zavisi naš život. Tako se budim jutrima.

Polako ulazim u priču koja  se tiče našeg kolektivnog bijega  sa “brdovitog Balkana”. Dok čitam Imaginarni Balkan- Marije Todorove, u kojem o Balkanu piše iz više uglova, propitujem  sopstvenu sliku sebe kao balkanke.  Dok sam odrastala u zemlji socijalizma, “ u zemlji  seljaka na brdovitom Balkanu “, kako to pjesnikinja reče,  operisala sam  predstavom,  Mi, u Jugoslaviji  smo različiti od svih ostalih. Mi nismo Istočna Evropa jer je ona pod  SSSR-om. Moje je more bilo Jadransko, ali sam živjela geografski na Balkanskom poluostrvu- tako me je učila profesorica Gverica. Bili smo prelaz ka Zapadu čak su nam i glavni grad zvali Istočni Njujork. Uživala sam u umjetnosti  jedinstvenog  jugoslovenskog kulturnog prostora, u svim njenim razdobljima, i bila super ponosna na svoju zemlju. Koja nije imala nikakve sličnosti sa onim što su pričali o Balkanu.

Balkan je došao kao noćna mora jer je pojam balkanizacija imao pogrdno znančenje, postiđivao i stvarao nelagodu gdje god da se otišlo. Ali crni oblak Balkana nadvion se u svom punom značenju kada su počeli da isplivavaju  zajedno sa kostima ubijenih, zločini poslednjeg rata i naša  nepriznavana odgovorost za učinjeno. Juče su javili da je uhapšen u Francuskoj Šušnjar koji je sa Lukićem izveo ljude iz voza u Štrpcima. Milan Lukić je zatvore i zbog zločna u Višegradu nad nesrpskim življem.  Dobro je zbog pravde koja mora da zadovolji žrtve.

Balkan je došao dakle kao crni vitez, koji nije ama baš imao niti jednu vrlinu a imao je sve mane ovoga svijeta. Kao da je Pandorina kutija izum Balkana. I ja sam se odricala  Balkana do tada. Kada sam prihvatila odgovorost za ono što je urađeno u moje ime  u ovom ratu, Balkan mi je postao bliži. Počela sam o njemu da mislim kao o onom što me određuje ali i o tome kako su me odredili kroz istoriju i kulturu oni koji su vjekovima vodili glavnu riječ i čija je kulturna matrica od prostora Balkana pravila bauk. Dobro Todorova kaže bauk Balkana kruži Evropom. Dakle po svemu Balkan nije u Evropi. A jeste u Evropi. Kada sam prestala da ga se odričem, Balkan je dominirao na razne načine. Uzimam sve što u tom talogu stoji i msilim i o planini i o prostrou i o simbolici i geografskom i političkom pojmu. Sada lakše savladavam  pogrdna značenja Balkana. Ono za što nisu  balkanci zaduženi jeste to da im se imputira esencijalizacija, što znači  – prirodno divilji, naprasiti, agresivni, krvođžedni….I danas se pojedini djelovi političkih elita u Crnoj  Gori vraćaju na genetsku agresivnost i divljaštvo  na ovim prostorima. To je laž i podmetačina zlonamjernih i neznavenih. Naučeni da smo rulja, gledani kao rulja, kojoj stalno treba čvrsta ruka kontrole od strane velikog vođe,  ostajemo poludivlji, na periferiji,   balkanci kojima se svašta može potpisati. Čak i zadnju anegdotu koju sam čula tiče se Balkana a ona glasi- Nikola Tesla imao je 17 godina kada je napustio Balkan. Spasio se.

Tako to unutar većine kuca Balkan od kojeg  želimo da pobjegnemo. Upitala sam se što je meni Balkan- i polako svaki dan počinjem da usvajam i strašno i moguće kada  je Balkan u pitanju.  Sve manje imam protiv Balkana.  Ali protiv novog geopolitičkog označitelja kakav je Zapadni Balkan imam svašta. Ostaje da se čeka kada će oni koji imaju moć da označavaju stati pred sopstveno ogledalo  i u njemu vidjeti  zloupotrebu sopstvene moći koja je u temelju svakog izma koji je ljude dijelio na Prve i one DRUGE. Ima i OSTALI. Makar to piše kada čekate u predvorsju Evrope na nekom od aerodroma dok čekate da vas pregledaju, zapraše i skeniraju na balkanizacijsko stanje.