Amerikanci su svojim partnerima u Evropskoj uniji i NATO predocili trinaest kljucnih pitanja, na kojima se moraju utemeljiti pregovori o statusu Kosova, ali bez izricitog predloga kakvo treba da bude rjesenje polozaja pokrajine. Administracija u Vasingtonu, u dokumentu “Pitanja za proces konacnog statusa Kosova”, podrobno stavlja do znanja sta sve mora biti uzeto u obzir, razjasnjeno i dogovoreno da bi se otvorio put konacnoj nagodbi koja ce znaciti “evropsku perspektivu za Beograd i Pristinu”, rekli su agenciji Beta izvori u Briselu.

Ti dobro upuceni medjunarodni izvori navode da se u nedavno dostavljenih “trinaest bitnih pitanja”, podvlaci buduca “ojacana uloga Evropske unije” na Kosovu i ostanak snaga Kfor i NATO sa istim mandatom.

Granice ili odnos Kosova prema Srbiji i drzavnoj zajednici SCG se ne pominju.

Ali se pod stavkom “Ustav” ukazuje na neophodnost utvrdjivanja “zastupljenosti manjina u institucijama Kosova”, na elemente osnovnog zakona, “drzavljanstvo”, kao i “postupak, rokove za izradu nacrta, ratifikaciju i proglasenje” tog akta.

“Spoljni vidovi” je sektor na kojem bi se sagledala ovlascenja, “moguca ogranicenja i prelazna resenja” za zastupljenost u inostranstvu, regionalne odnose, carinu, trgovinu i carinske tarife.

U to spada i “pravni subjektivitet”, odnosno ovlascenja za sklapanje ugovora i konvencija Saveta Evrope i UN.

“Medjunarodna civilna misija”, koja ce zameniti UNMIK, ce imati ulogu da nadzire primenu onoga sto bude utvrdjeno statusom, kao i sprovodjenje standarda.

Americka administracija smatra da je pod “decentralizacijom” nuzno utvrditi kakve ce nadleznosti biti prenesene na opstine sa srpskom vecinom, predvideti zakonodavni okvir i izvrsiti popis stanovnistva.

Takodje je potrebno “utvrditi nove opstinske medje”, sagledati kako ce se finansirati te opstine, uz ukidanje ili ugradjivanje paralelnih struktura na severu pokrajine.

Decentralizacija treba da obuhvati i “medjuopstinsku saradnju, ukljucujuci prekogranicu saradnju”.

Za manjine se, pored ostalog, predvidja “Povelja o pravima” uz ustavne garantije, “veze kosovskih Srba s Beogradom” i opstanak ombudsmana.

Predvidjena je i sveukupna strategija za povratak raseljenih, dugorocno i kratkorocno, kao i “srpski zahtev za masovni povratak Srba u enklave”.

Mora se resiti i pitanje vlasnistva, primena zakona u slucajevima ilegalnog zauzimanja imovine, formirati fond za nadoknadu, a katastarske knjige vratiti iz Srbije.

Na polju “kulturne bastine” je zamisljena zakonska i fizicka zastita za Srpsku pravoslavnu crkvu i drugo nasledje, “utvrdjivanje vlasnistva crkve na Kosovu”, garantovanje pristupa verskim objektima za vernike i posetioce.

Vasington smatra da ekonomski razvitak mora obuhvatiti “plan oporavka i za Srbiju i za Kosovo”, a statusom treba da bude obuhvaceno i pitanje ekonomske i fiskalne vlasti, monetarne politike, pristupa medjunarodnim kreditima, privatizacije i dugova – sto se odnosi i na “dugove iz sukcesije SRJ”.

Tu je navedeno i pitanje Trepce, stednje u Jugobanci, javnih preduzeca, a istice se i potreba saradnje Beograda i Pristine u ekonomskim oblastima.

U sektoru “bezbednost”, pored ostalog se ukazuje i na nuznost aranzmana u spoljnoj i unutrasnjoj bezbednosti, policijsku saradnju sa Srbijom, “buducnost Kosovskog zastitnog korpusa”, saradnju s Haskim sudom.

Stavka “razno” sadrzi i pitanja “demarkacije granice s Makedonijom”, nestalih lica, kosovskog vazdusnog prostora, uzajamno priznavanje dokumenata, kao i “zahtev kosovskih Albanaca za ratnu odstetu”.

Beta