Autorka: Citlali Rovirosa-Madrazo

Kada su majanski urođenički narodi jugoistočnog Meksika 1994. podigli revoluciju, oni sasvim izvesno nisu imali na umu „kraj sveta“. Ako je i postojao, u zapatističkoj mašti, datum koji priziva sudnji dan, onda je to bio 1. januar 1994, dan inauguracije Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA)

Za zapatiste i zapatistkinje, sprovođenje ekonomske globalizacije nije bilo ništa manje od „smrtne presude“, zato što su razumeli da bi ona mogla da ima smrtonosne implikacije za zemlju i drevne tradicije Maja. Tog hladnog zimskog dana, naoružani štapovima, kamenicama i vrlo malo municije, majanski pobunjenici iz El Frente Zapatista de Liberacion Nacional (EZLN) najavili su novo doba. Ali novo nije značilo i bolje: ustanak nije doveo do toga da meksički ustav u potpunosti prizna urođeničke narode kao subjekte sa pravnim statusom.

Naravno, dugoročne reperkusije i ekonomske globalizacije i samog ustanka Maja, sasvim jasno su anticipirane od strane zapatista, koji su predvideli, ne kraj sveta, već propast zapadne kapitalističke ekonomije.

Sem toga, zapatistička predviđanja su imala izvesni smisao „proročanstva“ – sa svim konotacijama proricanja i predviđanja. Kada je EZLN kazala u prvoj deklaraciji iz Lakandone da je doba partijske politike gotovo, ona nije samo proricala alternativne načine bavljenja politikom (making politics) – zahtevajući direktnu demokratiju (zasnovanu, slučajno, na drevnim majanskim tradicijama, i drugačijem obliku predstavničke demokratije), već je, ustvari, predviđala propast nekih političkih institucija zapadne modernosti.

1997. i 2007. glasnogovornik majanskih pobunjenika, Subcomandante Marcos, predvideo je propast finansijskog i bankarskog sistema. Naravno, EZLN je predviđala ništa manje nego smrt Lehman Brothersa: „kompanije i države će se raspasti za samo par minuta, ne zahvaljujući olujama proleterskih revolucija, već zbog udara finansijskih uragana.“ Nisu li ove reči bile očigledno profetske?

Ako ništa drugo, zapatističko majansko proročanstvo bilo bi objava kraja mita: shvatanje koje je godinama kasnije ponovio pokret Occupy. I ako su se mitovi raspadali, NAFTA je obeležla početak nove serije kriza; Zapatisti su bili prvi koji su to stvarno razumeli, zajedno sa propašću obećanja modernosti.

Meksičkoj vladi, NAFTA je predstavljala legitimni ulazak u budućnost, pravo na ulazak u elitni klub moćnog korporativnog sveta u nastajanju; ali, za zapatiste, NAFTA se svodi na označavanje početka još jednog dugotrajnog istorijskog rata protiv kolonijalne i neoliberalne halapljivosti. Nekima, Maje predstavljaju izvor apokaliptične zablude i „stvar prošlosti“ koja služi jedino za turističku potrošnju. Ali, sa tvrdnjama da su danas Maje izumrle, kao što to mnogi rade, ne samo da pokazuju groteskno neznanje i zatucanost, već je to i retorički manevar da se legalizuje njihova eksploatacija, jednostavno ih transformišući u jeftinu radnu snagu koja će služiti milijarderskoj turističkoj industriji.

Danas su sučeni sa mnoštvom izazova: od nezasitih rudarskih korporacija na severnom delu teritorije Maja, gde se Wixárika Huicholes bore protiv kanadskih rudarskih kompanija, do rastućih kineskih i ruskih klastera koji zauzimaju pozicije u hegemonističkom sporu oko turističke industrije, na poluostrvu Jukatan i „majanskoj rivijeri“. Izgleda da uskoro predstoji bitka za oboje, monopol i ekskluzivni pristup nasleđu materijalne kulture (arheološka nalazišta) i nematerijalne kulture (astronomsko, botaničko i lingvističko znanje), pri čemu gledaju da dobiju patentiranje drevnog nasleđa Maja, uključujući njihovo dragoceno, kompleksno i jedinstveno hijeroglifsko pismo – zajedno sa genetskim patentiranjem bogatog biodiverziteta u regionu, što je fenomen koji danas opšte poznat kao „biopiratstvo“.

Dalje na jug, poslednjih godina uložen je veliki napor da se poboljša situacija Maja Čjapasa – sa poslednjom administracijom koja je predstavila planove za borbu protiv siromaštva, kao deo milenijumskih razvojnih ciljeva UN. Ali postoji ozbiljna zabrinutost za njihovu korisnost i legitimnost, u najmanju ruku zato što vlada nije uspela da se drži i međunarodnih i nacionalnih odredbi koje se tiču njihove obaveze da konsultuju majanske urođenike u pogledu sudbine prirodnih resursa na njihovoj zemlji.

Dok su federalne investicije za urođeničke narode više nego udvostručene tokom proteklih nekoliko godina, njihov uticaj, u pogledu smanjenja siromaštva, nije se osetio u urođeničkim zajednicama. Nedavno objavljeni izveštaj Consejo Nacional de Evaluación de la Política de Desarrollo Social (Coneval) je pokazao da, dok je ekstremno i umereno siromaštvo 2010. pogađalo 46,2% ukupnog stanovništva, njegov uticaj na urođeničku populaciju je iznosio 79,3%.

Ako je drevna majanska civilizacija isčezla pošto se suočila sa klimatskom katastrofom (sa čim se slaže rastući broj naučnika), očuvanje današnjih Maja leži u zaštiti njihovih prirodnih resursa od klimatskih katastrofa koje stvara čovek, izazvajući ih ekploatacijom i privatizacijom njihove zemlje koja je u komunalnom vlasništvu. Nema, dakle, „kraja sveta“ na vidiku, ima samo onog današnjih Maja, koje nastavljaju da budu deo velike civilizacije koja odbija da umre.

Kontrapunkt/Gardian