Пише: Јован Ераковић из Бањана

Пад

Има ли смисла говорити да је “пао предлог” кад се нешто предложи? Ако нема, зашто се то често изговара?

Колико помињање пада, умјесто предлагања, може да буде иронично, говори и примјер гејше која је неуспјешном љубавнику у Јапану: рекла “јао пао”.

Похвала

Иако је славни Тургењев давно рекао да је “хвалисање особина ситне душе”, хвалисавци се не одричу ове ружне досаде. То некад дјелује збуњујуће, као у примјеру:

“Брисел похваљује напредак.”

Ко кога похваљује?

Накнадно је објашњено да је Брисел похвалио напредовање. Додатна објашњења потребна су кад се непажљиво збори.

Оптимизам и песимизам

Више се не помињу вјеровање и невјеровање, него само оптимизам и песимзам. Кад некога питају вјерује ли да ће се нешто понољшати, одговориће да је оптимиста ако вјерује, а песимиста ако не вјерује.

Било би пријатније за слух кад би се избјегли оптимизам и песимизам, а да остану само вјеровање и невјеровање.

Избјегавање гласа н

Говорници све чешће погрешно изговарају ријечи у којима су два гласа н. Примјери за то су комадант, умјесто командант и инстикт, умјесто инстинкт.

Ова прва грешка може се правдати, јер главни команданти жестоко комадају све што стигну.

Чистиона

Кад неко одлучи да одјећу преда на хемијско чишћење, понесе је у ” чистиону”, јер тако пише изнад врата предузећа у којем се ради тај посао. Чишћење у чистиони, а не у чистионици?

Пошто постоје учионице, а не учионе,  ваљали би оне из чистиона вратити у школске клупе и научити како ваља писати. Можда би, као понављачи, научили да пишу: чистионица, радионица, мислионица, мастионица…