Upad Uprave kriminalističke policije (UKP) u Rektorat Univerziteta u Beogradu, uz snažno prisustvo policije i žandarmerije ispred zgrade, obeležio je sinoćnja dešavanja u centru Beograda. Profesorka Fakulteta političkih nauka i narodna poslanica Biljana Đorđević za Mašinu kaže da je razvoj događaja bio očekivan, a da je govor Vladana Đokića bio dostojanstven jednog rektora koji se obraća režimu, akademskoj, ali i međunarodnoj zajednici, dok nekadašnja dekanica Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović kaže da je napad na univerzitet napad na slobodnu misao.

Đorđević ističe da je sve bilo jasno od prve reakcije nakon smrti studentkinje sa Filozofskog fakulteta, objašnjavajući da je tada Informer to brutalno zloupotrebljavao. Nakon objavljivanja snimaka studentkinje, usledila je kampanja usmerena ka Univerzitetu.

„Već tada su postojale najave da je to njihova sledeća meta i zapravo da je to dugogodišnja meta“, dodaje, ukazujući da su i zaključci skupštinskog Odbora za obrazovanje „najavljivali otprilike tako nešto“.

Njena koleginica sa Filozofskog fakulteta profesorka Nada Sekulić ističe da je tragedija koja se desila na Filozofskom fakultetu u Beogradu potresla i uznemirila sve profesore i kolege preminule studentkinje. Kako kaže za Mašinu, akademska zajednica želi da se utvrde sve okolnosti i eventualna institucionalna ili lična odgovornost i propusti koji su mogli tome doprineti i da se sankcionišu u skladu sa zakonom.

Kako ističe, senzacionalizam, hajka na univerzitet i neprofesionalni odnos prodržavnih medija i predstavnika vlasti u prethodnim danima, uključujući i jučerašnji upad policije u rektorat, prema njenim rečima, ne ulivaju čak ni nadu da će taj proces biti sproveden bez manipulacije, nepristrasno i sa ciljem da niko ne bude iznad zakona.

„Raspad pravne države i maligna uzurpacija institucija kroz proterivanje i kažnjavanje svih onih koji su svojim odgovornim i profesionalnim ponašanjem odbili da sudeluju u tom raspadu, upravo pokazuje da vlasti nije stalo do zakona, već do porobljavanja univerziteta, te ne sumnjam da će preduzeti sve sto im stoji na raspolaganju da to i izvedu. Serije mafijaških i protivpravnih poteza  koje su ljudi  koji predstavljaju vlast danas, sproveli u poslednjim  godinama, uključujući  i svima očiglednu, ali u pravnom smislu samo osnovanu sumnju za saradnju sa siledžijama i kriminalcima u procesu održanja na vlasti pred najmasovnijim građanskim protestima u istorije Srbije i njihovo postavljanje na rukovodeće funkcije, dovode u pitanje da li smo uopšte vise obavezni da ih smatramo legitimnim predstavnicima vlasti i organima države, ili je primerenije smatrati ih njenim protivnicima ili uzurpatorima“, navodi profesorka Sekulić.

„Sve je bilo spremno“

Za profesorku Đorđević, upad policije u Rektorat nije izolovan incident, već deo kontinuiteta.

„Ne mogu da kažem da je to bilo ikakvo iznenađenje ono što se dogodilo sa upadom UKP-a. UKP je pre godinu dana upadao u organizacije civilnog društva… sada je upao i u sedište jedne parlamentarne stranke“, navodi i ističe: „Vrlo je jasno da je sada sve dozvoljeno i da se ide mimo bilo čega što ima uporište u procedurama.“

Iako naglašava da slučaj smrti studentkinje mora biti istražen, problem vidi u načinu na koji je to učinjeno.

„Moglo je to da se uradi na profesionalan način. Ovde je bilo jasno da je bitno da se pokaže ta sila“, navodi Đorđević.

Policija bez jasne strategije

Na terenu, kaže, slika je bila kombinacija sile i konfuzije.

„Našla sam se između kordona policijske brigade i žandarmerije i videla kolika je ta sila upotrebljena“, opisuje sagovornica i kaže da su posebno problematične reakcije bile prema građanima.

„Videla sam snimke gde potpuno iracionalno policija prska biber sprej građanima – nije bila u situaciji da to mora da uradi“, kaže ona.

Istovremeno, ukazuje i na nedostatak jasnog plana.

„Delovalo mi je da postoji manjak jasne strategije – malo se povuku pa malo vrate. Sve je bilo promašeno.“

U takvoj situaciji, deo građana ostao je zarobljen između kordona, te kaže da je videla i građane koji nisu stigli da se povuku.

Uprkos tenzijama i nasilju, atmosfera među okupljenima se tokom večeri promenila.

„Utisak večeri se preokrenuo – od jedne ljutnje i besa ka mnogo pozitivnijem raspoloženju“, kaže sagovornica.

O govoru Đokića: „To je govor rektora kome je policija upala na univerzitet“

Ključni trenutak bio je govor rektora Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, kada se, kako ističe, atmosfera promenila. Iako se u javnosti postoje različita tumačenja o govoru rektora Đokića, od institucijalnog obraćanja do političke poruke, profesorka Đorđević kaže da je to bio govor rektora kome je policija upala na univerzitet.

„On govori iz svoje formalne pozicije i to je njegova dužnost. Ako čitate sam tekst i ne znate kontekst, to može da bude govor rektora koji se obraća režimu, akademskoj zajednici, ali i međunarodnoj zajednici. To je posebno važna poruka“, kaže Đorđević.

Ona ističe da je Univerzitet već bio na meti, te da su aktuelna dešavanja deo šireg procesa pritisaka na akademske institucije, te dodaje da bi se sličan scenario dogodio i bez konkretnog povoda.

„Uverena sam da bi se pre ili kasnije sve ovo dogodilo – sada se samo dogodilo brže i u drugačijim okolnostima. Čuli smo da može da se upada i u druge fakultete – ja očekujem da se to nastavi.“

Sagovornica upozorava da sinoćnja dešavanja nisu kraj, već početak nove faze pritisaka.

„Ne mislim da se ovo završilo, nije se ništa okončalo. Očekuje nas borba za odbranu univerziteta, ali i svih nas“, kaže Đorđević.

Jovanović: Napad na univerzitet je napad na slobodnu misao

Upad policije u Rektorat Univerziteta u Beogradu bivša dekanica Filozofskog fakulteta u Nišu i redovna profesorka Natalija Jovanović vidi kao mnogo više od pojedinačnog incidenta – kao direktan udar na obrazovni sistem i društvo u celini.

„To je klasičan napad na visoko obrazovanje i na najstariju instituciju od najvećeg integriteta i značaja – Beogradski univerzitet“, kaže ona.

Prema njenim rečima, simbolika ovog poteza prevazilazi samu instituciju.

„To je napad na celokupno obrazovanje i na svaki pokušaj slobodne misli“, ističe ona.

U tom kontekstu, posebno izdvaja govor rektora, koji vidi kao važan odgovor na pritiske.

„Govor rektora je bio zaista dostojanstven, govori o pritisku koji trpi, ali istovremeno pokazuje čvrst stav i rešenost da se to odbrani“, navodi ona i dodaje da je u pitanju širi društveni ulog.

„To mora da se odbrani da bi nacija opstala i da bi društvo opstalo“, poručuje Jovanović.

Šta znači govor rektora Đokića: poruka akademskoj zajednici, vlasti i javnosti