Kolumnista Stefan Aleksić u tekstu „Obećanje koleginici“ razmatra reakcije institucija nakon tragedije na Filozofskom fakultetu, ukazujući na moguće političke implikacije i širi društveni kontekst, uz naglasak na važnost očuvanja autonomije univerziteta i dostojanstvenog odnosa prema nesreći.
Da se tragedija zloupotrebljava za sitne političke interese – to nije ništa novo; novo je ovog puta u energičnosti koju su institucije za strvinarenje nastupile – lešinari su se okupili u rekordnom roku i na gozbu su navalili zavidnim intenzitetom.
Angažovani su svi aparati disciplinacije – odbor za visoko obrazovanje, policija, kriminalistika, korupcionistika, sa mesta predsednice parlamenta čak i Ana Brnabić otkriva unutrašnjost akademskih institucija. Zavidno je intenzivnije, primećujemo, nego prilikom nekih ranijih nesrećnih slučajeva – na kojima je, pritom, beleg korupcije zapravo bio jasno vidljiv – pa ažurnost koja se danas demonstrira stoji u oštrom kontrastu sa tunjavljenjem oko tih nekih ranijih nesrećnih slučajeva. Pa tako samo par sati nakon tragedije na Filozofskom fakultetu – imamo spisak odgovornih i krivih. Prema onim režimskim smećima koje sebe bezobrazno nazivaju i „mediji“ – kriv je po svemu sudeći Filozofski Fakultet, posebno administracija na čelu sa dekanom koja se tokom prošle godine pokazala nedovoljno disciplinovanom. Konkretne mere još nisu poznate – ali mogli bismo pretpostaviti šta će se među njima naći.
Bez imalo blama – i policija se pretvorila u aparat za moralisanje: najednom je direktor policije Dragan Vasiljević upoznat sa akademskim praksama i normama, standardima fakultetskim i neuhvatljivim akademskim folklorom te je Jako! Zabrinut! za akedemsku zajednicu i nepoštovanje bezbednosnih standarda; zamišljeno je na konferenciji podsetio i na alkohol i hranu koju su, jelte, pripadnici policije viđali na fakultetima; izrazio bojazan da bi se još negde mogla naći Pirotehnička! Sredstva!
Ali mi ga ipak umirujemo podsećanjem da nema potrebe da bude baš toliko strasno zabrinut. Naime, fakulteti nisu kasarne – neki doduše možda jesu i možda su baš zato i napravljeni – ostajanje na predavanjima je uobičajena pojava kad se bavite naukom i saznavanjem (zapravo, čuvajte se fakulteta sa kojih se odlazi na vreme – to ukazuje da se studentima tamo i ne biva previše); čuvari na fakultetu nisu policija; fakulteti imaju ulaze kroz koje mogu da prolaze svi (jer fakulteti su institucije ne samo studenata, već svih građana) a ne kontrolne punktove; studentski rančevi nisu vojni pa da može u njih da se zagleda; a još uvek postoji i ona stvar koja se zove „autonomija univerziteta“ koje je nekih osamsto godina preživljavala ovakve i onakve nesrećne slučajeve koji su se na univerzitetima i fakultetima događali.
Uostalom, na fakultete ne idu deca već po pravilu oni stariji od 18 godina, dakle odrasli ljudi; pa je ova infantilizacija studenata krajnje deplasirana.
No što je deplasirana, baš nas briga – ona je i opasna. Jer sasvim je očigledno da se ovo državno organizovano čerečenje i strvinarenje jednog nesrećnog slučaja organizuje ne bi li se izvršio pritisak na fakuletet politički neposlušnog karaktera, izuzetno hrabrog dekana i administracije koja je uspevala mnogo čemu da se odupre. Jer naravno da je nešto čak i dublje u pozadini: pandurizacija Filozofskog Fakulteta. Naglo nametanje discipline, regulacije, na svom kraju ima pandurizaciju ne samo filozofskog već ponajpre svih fakulteta.
Da li će u nastavku ove degutantne drame u kojoj se vlast samozadovoljno gosti jednom nesrećom biti i nešto oštrije – neka prinudna uprava, neko dalje tandrkanje, neki ozbiljniji pritisci, ostaje da se vidi a mi smo poprilično sigurni da će biti daleko oštrije. Nama, bivšim, sadašnjim i budućim studentima ovog fakulteta, nastavnim radnicima, osoblju i administraciji fakulteta ostaje da se oslonimo na sebe i podršku zajednica koje se oko nas nalaze – akademska zajednica, sindikati, studenti, fakulteti.
A nastradaloj koleginici bi možda mogli da obećamo da nećemo dozvoliti da njena smrt bude izgovor za uništavanje njenog fakulteta.
Autor je kolumnista i doktorand Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
0 Comments