Пише: Јован Ераковић из Бањана

Историјски датуми

Некад је постојала рубрика: “Догодило се на данашњи дан.” То је кориговано, па сад говоре: “На датум данашњи.” Може ли се вјеровати да су дани везани за догађаје?

Пошто не може, било би јасније кад би се помињао датум, а не дан.

Сједање

Ко разликује кретање и мировање, неће рећи да “све већи број младих сједа за воланом”, како то све чешће објављује штампа. Завршетак радње казује се акузативом, па је правилно рећи да се сједа за волан, а не за воланом. Коме то није јасно, нека се сјети да се сједа на столицу, а не на столици.

У оваквим случајевима ваља се држати акузатива, а локатив оставити за друге прилике.

Више и мање

Ако не постоји близу мање, шта значи: “далеко више”? Ко ово схвати, рећи ће: много, умјесто: далеко.

Дакле, много више, или знатно мање, а оно далеко нека буде што даље кад се о овоме збори.

Исповијест

Дјевојка на исповијести рече да јој је “мајка двадесет двије године спавала са мужем, па сад претпоставља да су јој и браћа његови синови. Ово је нејасно зато што је изостављена нека присвојна замјеница.

Да је поменуто са чијим мужем је спавала, информација би била јаснија.

Сличност језика

Кад се каже да су слични наш и руски језик, то је јасно. Међутим, збуњујуће је кад се рече да су слични по граматици и лексичком фонду.

Ово би ваљало упоредити са фразом кад је јављено да је “поклан сточни фонд”. Поклана је стока, а фонд није имао везе са ножем.