Piše: Kenan Malik

Tokom noći 13. marta 2003. Pol Miling i Margaret Džouns provalili su u bazu Britanske kraljevske avijacije Ferford u Glosteršeru. Probili su ogradu i uz pomoć čekića i makaza za sečenje metala onesposobili cisterne za gorivo i prikolice korišćene za prevoz bombi do bombardera B-52 koji su tamo bili stacionirani. Pet dana kasnije, još dvojica aktivista, Fil Pričard i Tobi Oldič, hteli su da uđu u bazu, ali su uhapšeni na ogradi. Iste noći, peti aktivista, Džoš Ričards, probio je ogradu sa namerom da zapali točkove bombardera B-52. I on je uhapšen. Dva dana kasnije ovi avioni su bombardovali Bagdad u operaciji Šok i strahopoštovanje, čime je započela agresija na Irak.

Aktivisti – koji su poznati kao Ferford petorka – optuženi su za krivično delo nanošenja štete. Svi su se izjasnili da nisu krivi, tvrdeći da su njihovi postupci bili opravdani jer su bili usmereni na sprečavanje većeg zla – rata u Iraku. Prošle su tri godine pre nego što su slučajevi stigli pred sud. Miling i Džouns proglašeni su krivima; njemu je određen uslovni otpust, a njoj ograničenje kretanja. Druga porota je oslobodila Pričarda i Oldiča. Dve porote nisu uspele da donesu presudu u slučaju Ričardsa, pa je i on na kraju bio oslobođen. Niko nije smatrao da je bilo ko od njih petoro terorista, a najmanje jedan od Ričardsovih branilaca – izvesni Kir Starmer.

Dve decenije kasnije Starmer je premijer vlade koja uporno tvrdi da su današnji naslednici Ferford petorke teroristi i da njihovu organizaciju, Palestinsku akciju (PA), treba zabraniti.

Ranije ovog meseca, šest članova PA oslobođeno je optužbi za razbojništvo sa otežavajućim okolnostima, jer su u avgustu 2024. provalili u prostorije kompanije Elbit sistems u Bristolu koja proizvodi oružje za izraelsku vojsku. Njih šestoro su takođe optuženi za nanošenje štete, a troje i za nasilničko ponašanje. Oslobođeni su po tri stavke optužnice, a porota nije donela presudu po ostalim stavkama. Jedan optuženi, Semjuel Korner, teretio se za nanošenje teških telesnih povreda s umišljajem, jer je udario policajca maljem, ali ni tu porota nije donela presudu.

Godinu dana nakon provale u Elbit i tri dana nakon što su aktivisti PA provalili u bazu Britanske kraljevske avijacije Briz Norton i polili crvenom bojom dva aviona, tadašnja ministarka unutrašnjih poslova Ivet Kuper proglasila je Palestinsku akciju terorističkom organizacijom. U petak 13. februara 2026. Visoki sud je presudio da je ta odluka nezakonita.

Sud je odbacio tvrdnju da je PA „obična protestna grupa“ koja se uklapa u tradicionalnu definiciju građanske neposlušnosti, jer je njeno „posezanje za krivičnim oštećenjem osmišljeno da zastraši određene osobe i institucije“, te uključuje „stvarni rizik od povrede“ za članove javnosti (iako bi se isto moglo reći za mnoge kampanje i pokrete čije postupke danas smatramo legitimnim, od čartista preko sifražetkinja do pokreta protiv aparthejda, pa i same Ferford petorke). Sud je takođe naveo da bi se „vrlo mali broj“ akcija PA mogao definisati kao „teroristički“ prema britanskim zakonima o terorizmu.

Sud je na kraju presudio da je zabrana ove organizacije nezakonita zato što je ministarka unutrašnjih poslova zloupotrebila svoje diskreciono pravo u takvim slučajevima, jer aktivnosti PA „još nisu dostigle nivo, obim i trajnost koji bi opravdali… zabranu“, a ova zabrana predstavlja „neopravdano mešanje“ u pravo na slobodu govora i okupljanja i pristalica PA.

Ova presuda otvara mnogo šira pitanja o pravnom regulisanju terorizma i građanskim slobodama. Tokom zadnjih 25 godina značenje pojma terorizam je veoma prošireno. Kako je sudija Čemberlen primetio na prethodnom ročištu u vezi sa ovim slučajem prošlog jula, „pravni koncept [terorizma] bitno je širi od kolokvijalnog značenja tog pojma“.

Posebno je zabrinjavajuć način na koji je Zakon o terorizmu iz 2000. godine proširen 2019. tako da kriminalizuje izražavanje podrške zabranjenoj organizaciji. To je omogućilo hapšenje više od 2.700 ljudi koji su protestovali protiv zabrane PA. Ta podrška je, kako je Visoki sud primetio, bila ključni razlog zabrane ove organizacije. To pokazuje kako se zakoni o terorizmu sve češće koriste za obračun sa političkim protivnicima, što je najzlokobniji aspekt ograničavanja slobode govora i ostalih građanskih sloboda.

Neki dovode u pitanje ingerencije Visokog suda da poništi odluku parlamenta o zabrani PA. To je važno pitanje, iako je u užem smislu presuda osporila ne glasanje parlamenta, već nalog ministarke unutrašnjih poslova. Suverenitet parlamenta jeste veoma važan. Ali važno je i da političari poštuju naše slobode.

Prošlog novembra je nezavisna komisija koja je ispitivala britanske antiterorističke zakone, politike i prakse u svom izveštaju predložila korišćenje uže definicije terorizma, uz napomenu da „definicija koja se oslanja na diskreciono pravo izvršne vlasti nosi rizik… tretiranja legitimnog protesta kao terorizma“ i da „širina izvršnih ovlašćenja za donošenje odluka o zabrani… izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu… zaštite legitimnih političkih i humanitarnih aktivnosti“. Ova komisija je bila sastavljena od umerenih pravnika i političara, ali njihova potreba da opomenu britanske elite na zloupotrebe legislative o terorizmu nam pokazuje koliko daleko je odmakla kultura ne-liberalizma u Britaniji.

Desnica stalno traži veće slobode za sebe, ali je podržala zabranu PA. To svedoči koliko joj je zaista stalo do građanskih sloboda. Ovaj slučaj je razotkrio i opasnu spremnost levice da prihvati ograničenja prava na slobodu govora. Bez obzira na to da li nam se dopadaju ili ne, odbrana prava onih koji „prave probleme“ od suštinskog je značaja za odbranu svih naših sloboda.

Prevela Luna Đorđević

The Observer/Peščanik.net