Пише: Јован Ераковић из Бањана

Сувишне ријечи

Данас су изузетно ријетка и најкраћа питања без сувишних ријечи. Ево неколико анафорски наведених примјера:

Не говори се да се разговарало, него да се водио разговор. Не пита се жури ли се, него је ли се жури. Не пита се је ли свануло, него да ли је свануло. Не помиње се недјеља, него други дан викенда. Ово је само неколико примјера из огромног броја несувислости.

Ако се овако настави, ускоро ће бити сувишна свака трећа изговорена, или написана, ријеч.

Носач, носилац и преносилац

Ко има имало слуха за језик, тешко подноси  кад га нови приучени језикословци убјеђују да су носач, носилац и преносилац синоними. Е нијесу. Неке од ових именица имају и хомониме.

Носач је кичмени пршљен у врату, а тако зову и физичког радника који носи пртљаг путника кад изађу из воза. Носилац може бити човјек који доноси неке идеје, ма и онај ко у себи има вирусе. Постоје и носиоци што имају вирусе у себи, а не преносе их другима, кажу љекари. Онима који га пренoсе, збори се да су преносиоци.

Неке од ових именица имају и женски род. За коку која носи јаја, неко каже да је носиља, а неко да је носилица. Постоје и машине преносилице.

И ово је мали дио примјера који казују да носач, носилац и преносилац нијесу синоними.

Популација

Више се ни народ не зове једним именом, него се тада трпају сувишне ријечи. Ако популацуја, од латинске именице populatio, значи: насељавање, настањивање, становништво, људство, зашто се и ова страна ријеч приписује уз име неког народа? Зашто се говори ромска популација ако је довољно, кратко и јасно, рећи: Роми? Ово би требало да важи и за остали народ.

Мора ли се уз сваку ријеч додавати нешто  сувишно?

Удружење

Ако постоје удружења љекара, инжењера, писаца, новинара и безброј других, зашто то не важи и за родитеље? Зашто се, умјесто: Удружење родитељи, не би говорило: Удружење родитеља?

Данас свако може да збори свашто о свакоме, па и родитељи о себи.

Едукација

Васпитање се некада у отменим породицама помињало свскодневно. Сад се то зове едукација, од латинског educatio. Значење те латинске ријечи проширено је, па се говори да је oбразовање едукација.

Пошто образовање и васпитање нијесу синоними, језик се сиромаши употребом помените латинске ријечи. Васпитан може бити и ко није образован, ма и обратно.

Стари добри просвјетитељи нијесу се освртали на едукацију, него су говорили: васпитање и образовање. Ваљало би да се и данас тако збори.