Пише: Јован Ераковић из Бањана

Aрсенал

Тешко је наћи нејаснију реченицу од ове у поднаслову:

“Код блокадера нађен арсенал оружја, затим пуштен на слободу.”

Није јасно мисли ли се на једног човјека или на више људи, јер исти гласовни састав блокадера је у генитиву једнине и множине. Арсенал, од француског arsenal, латинског arsena, италијанског arsenale, значи оружница, магацин за смјештај ратне опреме, нарочито у приморским мјестима. Магацин може бити пун, полупразан или празан.

Ако би се говорило иронично, могло би се рећи да није јасно је ли пуштен на слободу блокадер или арсенал. Ево једног од примјера који казује како би се могло јасније написати:

Блокадер је пиштен на слободу иако је код њега нађено много оружја.

Подстицај

Глагол понукати може се наћи у дјелима Ћипика и Лесковара, хрватских писаца. Наши књижевници, а нарочито они бољи, радије употребљавају глагол подстаћи. Шта је прихварљивије?

Од свршеног подстаћи могу се добити несвршени глагол подстицати, или именица подстицај. Важи ли то и за глагол понукати, нека кажу они који га изговарају.

Ма шта се о овоме мислило, јасно је да се радије прихвата и оно најнеукусније туђе него било шта своје.

Ривал

Латинска ријеч rivalis и француска rival значе: супарник, такмичар; нарочито супарник у љубави (онај који има са неким заједнички поток, тј.rivus) око којега се сукобљавају.

Наши спортски коментатори, као по правилу, увијек изговарају ривал, чак и тамо “гдје је нити сплаке ни потока”, како рече пјесник.

Арбитар

И арбитар је незаобилазна ријеч на спортским такмичењима. Има сљедећа значења: судија, свједок, посматрач, неограничени господар, деспот, најутицајнија личност. Пошто потиче од латинске ријечи  arbiter, правилније би било изговарати је изворно.

Има ли смисла, поред оволико значења, говорити само арбитар, или арбитер? Би ли ваљало рећи да је неки спортски судија неограничени господар, или деспот?

Старост и младост

Високо функционер јавно рече да се  “није лако староме човјеку  вратити на младе године”

Ваљда није ни могуће. Ако функционер мисли да се то може урадити, нека каже како, јер би то било највеће откриће у историји медицине. Благо нама са таквим вођама.

О овоме је мудро проговорио нобеловац Андрић. Кад су га питали би ли истим путем ишао ако би се вратио на младе године, одговорио је:

“Хајте, молим вас. То се никоме још није десило, па неће ни мени.”