Autor: Endru Koribko

Autor je američki politički analitičar sa sjedištem u Moskvi, specijalizovan za globalni sistemski prelazak na multipolarnost

Sveobuhvatna tema koja povezuje suštinu i vreme ovog sporazuma je stoga želja SAD da reše rusko-američku dimenziju Novog hladnog rata kako bi dale prioritet kinesko-američkoj dimenziji istog kao sledećoj fazi svog sistemskog takmičenja sa Kinom u odnosu na budući svetski poredak.

Njujork post, koji je Tramp jednom nazvao svojim „ omiljenim novinama “, upravo je objavio ono što tvrdi da je svih 28 tačaka okvira rusko-ukrajinskog mirovnog sporazuma na kojima su Rusija i SAD navodno radile u tajnosti poslednjih nekoliko nedelja. Sledi tekst svake pojedinačne tačke, detaljno prikazan u infografici objavljenoj u njihovom članku na ovu temu, koja će potom biti sažeto analizirana, sa nekim zapažanjima o suštini sporazuma i njegovom vremenskom okviru, što zaokružuje analizu:

1. Suverenitet Ukrajine će biti potvrđen.

Ovo se odnosi na to da Rusija poštuje pravo Ukrajine da upravlja svojim poslovima, kako unutrašnjim tako i spoljnim, i svaki u skladu sa uslovima navedenim u ovom sporazumu. To je prilično simbolično i ima za cilj da predstavi ishod ovog sukoba kao (lažnu) pobedu Ukrajine usred narativa koji su ona i Zapad promovisali da Rusija želi da osvoji celu zemlju. Neki „neruski prorusi“ (NPRR) susednih država takođe su nenamerno dali verodostojnost ovome kroz svoje senzacionalističke komentare.

2. Između Rusije, Ukrajine i Evrope biće zaključen sveobuhvatni sporazum o nenapadanju. Sve dvosmislenosti iz poslednjih 30 godina smatraće se rešenim.

Ovo se odnosi na reformu evropske bezbednosne arhitekture i stoga bi verovatno mogao biti dugotrajan proces zbog uključenih pitanja. Neka od njih uključuju ruski pristup Kalinjingradu, plovidbu preko Baltičkog mora i njeno protivljenje nuklearnom oružju u Poljskoj , dok Poljska, čiji se izgubljeni status velike sile obnavlja uz podršku SAD , želi da rusko taktičko nuklearno oružje i rakete „Orešnik“ budu izbačene iz Belorusije. „ Odbrambena linija EU “ koja se gradi između NATO-a i Rusije i Belorusije verovatno će postati i „nova gvozdena zavesa“.

3. Očekuje se da Rusija neće vršiti invaziju na susedne zemlje i da se NATO neće dalje širiti.

Ova usluga za uslugu, koja bi mogla da uključi mehanizme verifikacije i sprovođenja u vezi sa statusom snaga duž „nove gvozdene zavese“, ima za cilj da ublaži njihovu bezbednosnu dilemu i time olakša neke od gorepomenutih kompromisa. SAD bi takođe imale izgovor za preraspoređivanje dela svojih snaga sa sedištem u EU u Azijsko-pacifički region radi snažnijeg obuzdavanja Kine, dok bi Rusija imala isti izgovor za preusmeravanje svoje strateške pažnje ka jugu kao odgovor na širenje turskog uticaja tamo .

4. Biće održan dijalog između Rusije i NATO-a, uz posredovanje Sjedinjenih Država, radi rešavanja svih bezbednosnih pitanja i stvaranja uslova za deeskalaciju kako bi se osigurala globalna bezbednost i povećale mogućnosti za saradnju i budući ekonomski razvoj.

Ovo potvrđuje ono što je napisano u vezi sa postizanjem niza međusobnih kompromisa za ublažavanje njihove bezbednosne dileme sa namerom da se oslobode američke i ruske snage da se ponovo fokusiraju na Azijsko-pacifički region, odnosno Južni Kavkaz i Centralnu Aziju, radi uravnoteženja Kine i Turske. Postoji i spekulativna mogućnost da bi SAD mogle da ograniče širenje uticaja članice NATO-a, Turske, tamo u zamenu za ograničavanje ruske vojno-tehničke i moguće energetske saradnje sa Kinom.

5. Ukrajina će dobiti pouzdane garancije bezbednosti.

Prošlog marta je procenjeno da „ Ukrajina već ima garancije Člana 5 od nekih zemalja NATO-a “ zbog niza „bezbednosnih garancija“ koje je pristala sa članicama bloka tokom prethodne godine, a na sve je pomenuto hiperlinkovanje u prethodnoj analizi. Ova tačka je stoga suvišna, ali bi takođe mogla da sugeriše otvorenost među tim državama – SAD, Poljskom, Velikom Britanijom, Nemačkom, Francuskom i Italijom – da ponovo pregovaraju o nekim uslovima kako bi ih učinili još povoljnijim za Ukrajinu.

6. Veličina ukrajinskih oružanih snaga biće ograničena na 600.000 pripadnika.

Specijal ​ Cilj operacije demilitarizacije bio bi postignut u duhu ovih sredstava, mada bi rupa u zakonu mogla biti to što bi Ukrajina i dalje mogla da angažuje plaćenike da zaobiđe ovo ograničenje. Ipak, uz uspostavljanje verodostojnih mehanizama verifikacije i sprovođenja, duh ove tačke bi bio poštovan. Rusija bi stoga trebalo da razmotri predlaganje ovoga bez odlaganja kako bi se sprečio scenario u kojem Ukrajina lukavo potkopava mir (možda u dosluhu sa subverzivnom i ratohuškačkom Velikom Britanijom).

7. Ukrajina se slaže da u svoj ustav uvrsti da se neće pridružiti NATO-u, a NATO se slaže da u svoje statute uključi odredbu da Ukrajina neće biti primljena u budućnosti.

Ruski cilj obnavljanja ustavne neutralnosti Ukrajine bio bi postignut u duhu i na ovaj način, iako bi „bezbednosne garancije“ koje bi Ukrajina dobila (ili bolje rečeno, bile uključene u mirovni sporazum i moguće proširene pre nego što bude potpisan) činile je članicom u senci bloka . U svakom slučaju, time što ne bi postala punopravna članica, dugotrajna zabrinutost Rusije zbog toga što Ukrajina izaziva Treći svetski rat bila bi ublažena, a to bi onda moglo postaviti osnovu za popravku odnosa između Rusije i NATO-a.

8. NATO se slaže da ne stacionira trupe u Ukrajini.

„Karijerno vojno osoblje iz Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva“ za koje je ruska Spoljna obaveštajna služba krajem septembra izvestila da je „već stiglo u Odesu“ bilo bi tiho povučeno, ali bi blok mogao značajno da ojača svoje kapacitete u regionalnom lideru Poljskoj kao rezervnu meru. Cilj bi bio da se odvrati Rusija, iako u okviru uslova nove evropske bezbednosne arhitekture o kojoj će pregovarati, tako što će snage NATO-a biti spremne da intervenišu ako „Druga runda“ ikada počne.

9. Evropski borbeni avioni biće stacionirani u Poljskoj.

Ova tačka potvrđuje da će Poljska predvoditi regionalno obuzdavanje Rusije nakon završetka ukrajinskog sukoba , čija je uloga verovatno izmicala pažnji Rusije zbog toga što je do sada potcenjivala Poljsku kao „samo još jednu američku marionetu“. Uz to rečeno, svest o njenoj ulozi izgleda da je konačno sinula nekim uticajnim ljudima poslednjih nedelja, što sugeriše porast antipoljskog sadržaja od strane NRPR-ova susednih država, što bi moglo biti namenjeno da pripremi javnost za očekivanje oživljavanja istorijskog rusko-poljskog rivalstva .

10. Garancija SAD:

* SAD će dobiti nadoknadu za garanciju;

* Ako Ukrajina izvrši invaziju na Rusiju, izgubiće garanciju;

* Ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, pored odlučnog koordinisanog vojnog odgovora, biće vraćene sve globalne sankcije, priznanje nove teritorije i sve druge pogodnosti ovog sporazuma biće ukinute;

* Ako Ukrajina lansira raketu na Moskvu ili Sankt Peterburg bez razloga, garancija bezbednosti će se smatrati nevažećom.

SAD će profitirati od svojih „bezbednosnih garancija“ Ukrajini baš kao što sada profitiraju od prodaje oružja preko NATO-a; ​​svako prekogranično kretanje trupa izazvalo bi gnev SAD na strani koja to čini; SAD će verovatno primorati one sa kojima pregovaraju o novim trgovinskim sporazumima (Kina, Indija) da se pridržavaju njenih sankcija protiv drugih prema kambodžanskom i malezijskom presedanu kao sredstvo odvraćanja Rusije; a Ukrajini će verovatno biti dozvoljeno da dobije kapacitete raketa dugog dometa kao još jedno sredstvo odvraćanja.

11. Ukrajina ispunjava uslove za članstvo u EU i dobiće kratkoročni preferencijalni pristup evropskom tržištu dok se ovo pitanje razmatra.

Problem je u tome što bi „ Poljska mogla da ometa napore EU da brzo dodeli članstvo Ukrajini “, kako je procenjeno početkom novembra i objašnjeno u prethodnoj analizi sa hiperlinkom. Ukratko, Poljska i dalje jednostrano odbija da dozvoli uvoz jeftinog (i nekvalitetnog) ukrajinskog žita na svoje domaće tržište, što bi uništilo egzistenciju njenih poljoprivrednika i posledično srušilo njenu poljoprivrednu industriju. Izuzetak za Poljsku će stoga verovatno morati da bude uključen u ovaj aranžman da bi bio odobren.

12. Moćan globalni paket mera za obnovu Ukrajine, uključujući, ali ne ograničavajući se na:

a. Stvaranje Fonda za razvoj Ukrajine za ulaganje u brzorastuće industrije, uključujući tehnologiju, centre podataka i veštačku inteligenciju;

b. Sjedinjene Države će sarađivati sa Ukrajinom na zajedničkoj obnovi, razvoju, modernizaciji i upravljanju ukrajinskom gasnom infrastrukturom, uključujući cevovode i skladišta;

c. Zajednički napori za rehabilitaciju područja pogođenih ratom radi obnove, rekonstrukcije i modernizacije gradova i stambenih područja;

d. Razvoj infrastrukture;

e. Vađenje minerala i prirodnih resursa.

f. Svetska banka će razviti poseban finansijski paket kako bi ubrzala ove napore.

Suština je stvaranje globalnog uticaja na ukrajinsku infrastrukturu kao odvraćanje od Rusije koja je cilja u „Drugoj rundi“ pod strahom da većina zainteresovanih strana (verovatno uključujući Kinu i Indiju) uvede sankcije protiv nje. Zainteresovane strane NATO-a bi takođe, u najmanju ruku, nastavile svoju tekuću vojno-stratešku saradnju sa Ukrajinom, a najviše bi intervenisale u sukobu iz svojih poljskih baza, čak i ako je to samo da bi se požurile do Dnjepra i de fakto podelile Ukrajinu tako što bi dovele Zapad pod svoj kišobran i zaustavile napredovanje Rusije.

13. Rusija će biti reintegrisana u globalnu ekonomiju:

a. Ukidanje sankcija biće razmatrano i dogovoreno po fazama, od slučaja do slučaja;

b. Sjedinjene Države će zaključiti dugoročni sporazum o ekonomskoj saradnji u oblastima energetike, prirodnih resursa, infrastrukture, veštačke inteligencije, centara podataka, projekata vađenja retkih zemnih metala na Arktiku i drugih obostrano korisnih korporativnih mogućnosti;

c. Rusija će biti pozvana da se ponovo pridruži G8.

Ova tačka dopunjuje prethodnu tako što daje Rusiji konkretne ekonomske razloge da obuzda svoje tvrdolinijaše/jastrebove i usklađuje se sa duhom predloga „kreativne energetske diplomatije“ koji su ovde izneti u januaru. Aspekti tehnološke saradnje dovešće do složene međuzavisnosti između Rusije i SAD u okviru „Četvrte industrijske revolucije“/„Velikog resetovanja“ (4IR/GR) na moguću štetu Putinovih planova za suverenitet u ovoj sferi i potencijalne saradnje Rusije sa Kinom u tom pogledu.

14. Zamrznuta sredstva će se koristiti na sledeći način:

* 100 milijardi dolara zamrznute ruske imovine biće uloženo u napore koje predvode SAD za obnovu i ulaganje u Ukrajinu. SAD će dobiti 50% profita od ovog poduhvata;

* Evropa će dodati 100 milijardi dolara kako bi povećala iznos investicija dostupnih za obnovu Ukrajine. Zamrznuta evropska sredstva biće odmrznuta;

* Preostali deo zamrznutih ruskih sredstava biće uložen u poseban američko-ruski investicioni fond koji će sprovoditi zajedničke projekte u određenim oblastima. Fond će biti usmeren na jačanje odnosa i povećanje zajedničkih interesa kako bi se stvorio snažan podsticaj da se ne vraća na sukob.

Prvi deo nastavlja trend profita SAD od ovog sukoba, prvo prodajom oružja Ukrajini preko NATO-a, a zatim primanjem nadoknade za svoje bezbednosne garancije toj zemlji, dok se drugi poklapa sa višedimenzionalnom politikom odvraćanja predloženom u prethodne dve tačke. Takođe će dodatno ojačati složenu međuzavisnost između Rusije i SAD u duhu onoga što je ovde predloženo u aprilu u vezi sa tim kako bi zamrznuta imovina Rusije mogla da finansira velike američke poslove.

15. Zajednička američko-ruska radna grupa za pitanja bezbednosti biće osnovana radi promocije i obezbeđivanja poštovanja svih odredbi ovog sporazuma.

Ova tačka delimično zadovoljava ono što je ranije predloženo u ovoj analizi u vezi sa stvaranjem verodostojnih mehanizama za verifikaciju i sprovođenje, ali je i dalje potrebno da se razradi da bi bila efikasna. Rusija bi takođe mogla da iskoristi ovaj kanal za preventivno sprečavanje zajedničkih britansko-ukrajinskih provokacija pod lažnom zastavom, kakve njeni špijuni povremeno čine. upozorio tako što će naterati SAD da ih prvo zaustave. Ova radna grupa bi takođe mogla da pomogne u upravljanju statusom snaga duž „nove gvozdene zavese“.

16. Rusija će zakonski utvrditi svoju politiku nenapadanja prema Evropi i Ukrajini.

Ovo će biti podjednako simbolično kao i potvrđivanje suvereniteta Ukrajine, a takođe će imati za cilj da predstavi ishod ovog sukoba kao (lažnu) pobedu za Ukrajinu, kao što je objašnjeno u tački 1. Ostaje da se vidi da li će ovo uticati na javne izjave ruskih zvaničnika i/ili sadržaj koji proizvode javno finansirani ruski mediji (i domaći i međunarodni) i državni referentni organi. Drugo pitanje je kakve bi posledice mogle uslediti ako Evropa i/ili Ukrajina budu prigovarale bilo kojoj od njihovih izjava ili sadržaja.

17. Sjedinjene Američke Države i Rusija će se složiti da produže važenje ugovora o neširenju i kontroli nuklearnog oružja, uključujući i Ugovor START.

Ovo je u skladu sa Putinovim predlogom za produženje Novog START-a za još godinu dana nakon njegovog isteka sledećeg februara, što bi Rusiji i SAD dalo dovoljno vremena da pregovaraju o njegovoj modernizaciji u skladu sa najnovijim bezbednosnim izazovima. Neki od najznačajnijih uključuju Trampov megaprojekat „ Zlatna kupola “, najnoviji ruski … raketa napredak koji je razvijen kao odgovor na povlačenje SAD iz drugih paktova o kontroli naoružanja, širenje dronova i militarizaciju svemira.

18. Ukrajina se slaže da bude nenuklearna država u skladu sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja.

Ukrajinsko flertovanje sa razvojem nuklearnog oružja neposredno pre specijalne operacije bio je jedan od razloga zašto je Putin na kraju odobrio ovu operaciju kako bi je sprečio. Stoga bi bila pobeda za Rusiju ako bi se Ukrajina složila sa ovom odredbom, ali kao i sa mnogim drugim tačkama ovog sporazuma, moraju se implementirati i verodostojni mehanizmi verifikacije i sprovođenja. O njima bi se moglo pregovarati kroz zajedničke radne grupe za bezbednost predviđene u tački 15.

19. Nuklearna elektrana Zaporožje biće pokrenuta pod nadzorom MAAE, a proizvedena električna energija biće podjednako raspoređena između Rusije i Ukrajine – 50:50.

Rusija se do sada protivila ustupanju bilo kog elementa svog suvereniteta nad ovom elektranom, tako da ova tačka predstavlja nesporan kompromis sa njene strane, iako je razumna kada se uzmu u obzir kompromisi koje Ukrajina, EU, NATO i SAD prave kako je predloženo u ovom sporazumu. Takođe će značajno pomoći u postavljanju temelja za obnavljanje rusko-ukrajinskih ekonomskih veza nakon završetka sukoba, što bi moglo poslužiti kao još jedno obostrano odvraćanje od scenarija „Druge runde“.

20. Obe zemlje se obavezuju da će sprovesti obrazovne programe u školama i društvu usmerene na promociju razumevanja i tolerancije različitih kultura i eliminisanje rasizma i predrasuda:

a. Ukrajina će usvojiti pravila EU o verskoj toleranciji i zaštiti jezičkih manjina;

b. Obe zemlje će se složiti da ukinu sve diskriminatorne mere i garantuju prava ukrajinskih i ruskih medija i obrazovanja;

c. Sva nacistička ideologija i aktivnosti moraju biti odbačene i zabranjene;

Ova tačka bi zadovoljila cilj denacifikacije specijalne operacije i postavila pravnu osnovu za obnavljanje rusko-ukrajinskih društveno-kulturnih veza nakon završetka sukoba. Takođe se implicira da ruski zvaničnici, njihovi javno finansirani mediji i državne NRPR-ovi više ne mogu da poriču sadašnju odvojenost ukrajinskog naroda uprkos njihovom istorijskom jedinstvu sa Rusima koje je Putin detaljno opisao u svom magnum opusu u julu 2021. godine. I sam je važno napisao da se prema tome mora postupati „ s poštovanjem! “.

21. Teritorije:

a. Krim, Lugansk i Donjeck biće priznati kao de fakto ruski, uključujući i od strane Sjedinjenih Država;

b. Herson i Zaporožje će biti zamrznuti duž linije kontakta, što će značiti de fakto priznanje duž linije kontakta;

c. Rusija će se odreći drugih dogovorenih teritorija koje kontroliše van pet regiona;

d. Ukrajinske snage će se povući iz dela Donjecke oblasti koji trenutno kontrolišu, a ova zona povlačenja će se smatrati neutralnom demilitarizovanom tampon zonom, međunarodno priznatom kao teritorija koja pripada Ruskoj Federaciji. Ruske snage neće ulaziti u ovu demilitarizovanu zonu.

Ovo predstavlja značajan kompromis, jer Rusija smatra celokupnost spornih regiona svojom. Tačka 2 takođe nalaže rešavanje „svih dvosmislenosti iz poslednjih 30 godina“, tako da Rusija ne bi mogla da zadrži ove zahteve nakon zamrzavanja fronta, ali ustav zabranjuje ustupanje teritorije. Ipak, moglo bi se primeniti pravno rešenje predloženo ovde u avgustu, kojim bi Ustavni sud mogao da presudi da nema „cesije“, jer se napušteni zahtevi ne bi odnosili na zemljište pod njenom kontrolom.

22. Nakon postizanja dogovora o budućim teritorijalnim aranžmanima, i Ruska Federacija i Ukrajina se obavezuju da neće menjati ove aranžmane silom. Bilo kakve bezbednosne garancije neće važiti u slučaju kršenja ove obaveze.

Ova tačka pojačava politike odvraćanja koje su već do sada predložene u sporazumu podstičući političko-diplomatska sredstva za rešavanje bilo kakvih budućih teritorijalnih sporova. Eksplicitno povlačenje „bezbednosnih garancija“ koje se pružaju bilo kojoj strani koja upotrebi silu protiv druge, što sugeriše da čak i napadi dronovima i granatiranje (dakle, uključujući i neprijateljstva pod-„invazije“ nakon što su „invazije“ već zabranjene tačkom 10), ima za cilj da ih natera da maksimalno obuzdaju svoje tvrdolinijaše/jastrebove/revizioniste.

23. Rusija neće sprečavati Ukrajinu da koristi reku Dnjepar za komercijalne aktivnosti, a biće postignuti i sporazumi o slobodnom transportu žita preko Crnog mora.

Susedne države i mnoge povremene NRPR insistirale su da će Rusija osloboditi Odesu pre završetka sukoba, ali to se definitivno neće dogoditi ako se dogovore uslovi ovog sporazuma, koji u suštini osiguravaju da donji Dnjepar postane nova granica između Rusije i Ukrajine. Rusija, međutim, nikada nije usmerila pogled na ovaj cilj, kao što je objašnjeno ovde u decembru 2023. godine. Formalizacija korišćenja reke Dnjepar od strane Ukrajine i kontinuirana upotreba Crnog mora nakon završetka sukoba stoga dodatno diskredituje te brojke.

24. Biće osnovan humanitarni odbor za rešavanje preostalih pitanja:

a. Svi preostali zatvorenici i tela biće razmenjeni po principu „svi za sve“;

b. Svi civilni pritvorenici i taoci biće vraćeni, uključujući i decu;

c. Biće sproveden program ponovnog spajanja porodice;

d. Preduzeće se mere za ublažavanje patnje žrtava sukoba.

Ova tačka dopunjuje tačku 20 u smislu uspostavljanja osnove za obnavljanje rusko-ukrajinskih sociokulturnih veza nakon završetka sukoba, tako što će se svakoj strani pomoći da prevaziđe traumu iz poslednje skoro četiri godine koliko je to realno moguće. U humanitarnom smislu, ne bi ostale gnojne rane, jer bi svako učinio sve što je mogao da se na ovaj način popravi. Ovaj niz velikih gestova bi značajno pomogao da se vremenom popravi percepcija svakog društva o drugom.

25. Ukrajina će održati izbore za 100 dana.

Ruski neizrečeni cilj promene režima u Ukrajini verovatno bi bio ispunjen ovim sredstvima, s obzirom na to da je Zelenskijeva popularnost već naglo opadala čak i pre nego što joj je najnoviji korupcijski skandal zadao smrtni udarac. S obzirom na saznanje o ovoj tački rusko-ukrajinskog mirovnog sporazuma na kojem su Rusija i SAD navodno radile u tajnosti, tajming ovog najnovijeg skandala koji je pokrenuo „Nacionalni antikorupcijski biro“ koji podržava SAD može se retrospektivno posmatrati kao de fakto puč protiv Zelenskog.

26. Sve strane uključene u ovaj sukob dobiće punu amnestiju za svoje postupke tokom rata i slažu se da u budućnosti neće podnositi nikakve zahteve niti razmatrati bilo kakve žalbe.

Potpuna amnestija podstiče Zelenskog, njegovu korumpiranu kliku i ukrajinske neonacističke ratne zločince da se slože sa ovim sporazumom i da prva dvojica pristanu na „faznu tranziciju rukovodstva“ iz prethodne tačke. Rusija bi odustala od svojih planova za Nirnberg 2.0, ali bi Putin mogao slobodno da putuje gde god želi u zamenu za to, pošto bi nalog MKS-a bio poništen. Neki u njihovim društvima bi mogli biti besni što pravda neće biti zadovoljena onako kako je oni vide, ali to je verovatno pragmatičan kompromis.

27. Ovaj sporazum će biti pravno obavezujući. Njegovu primenu će pratiti i garantovati Savet za mir, na čijem je čelu predsednik Donald Dž. Tramp. Za kršenje će biti izrečene sankcije.

Nije jasno ko će sve činiti Mirovni savet i koje će biti njegove odgovornosti, kao što je tačno kako će garantovati sprovođenje predviđenih uslova sporazuma, ali se pretpostavlja da će imati simbiotski odnos sa zajedničkim američko-ruskim radnim grupama. Još jedna neizvesnost je ko će predvoditi Mirovni savet nakon što Tramp napusti Belu kuću. Ovi detalji su veoma važni za obezbeđivanje trajnog mira i stoga će sigurno biti predmet veoma intenzivnih budućih pregovora.

28. Kada se sve strane slože sa ovim memorandumom, prekid vatre će stupiti na snagu odmah nakon što se obe strane povuku na dogovorene tačke kako bi započele sprovođenje sporazuma.

Drugim rečima, Rusija, Ukrajina, SAD, NATO, EU i Poljska (gde se predlaže smeštanje evropskih borbenih aviona) moraju se složiti sa ovim uslovima (koji bi mogli biti izmenjeni) kao preduslovom za prekid vatre (ali rusko-ukrajinski sporazum je najvažniji), dok se „povlačenje“ odnosi na povlačenje Rusije iz Sumija , Harkova i Dnjepropetrovska (moguće i dela Nikolajeva koji kontroliše na Kinburnskoj prevoji ), a Ukrajine iz ostatka Donbasa (ostavljajući taj ustupljeni deo demilitarizovanom zonom).

———-

Neka zapažanja o suštini ovog sporazuma i njegovom vremenskom okviru su sledeća:

* Rusija postiže skoro sve svoje ciljeve u specijalnoj operaciji kroz delimičnu demilitarizaciju Ukrajine, njenu denacifikaciju, vraćanje njene ustavne neutralnosti, odustajanje od bilo kakvih planova za nuklearno oružje, reformu evropske bezbednosne arhitekture i uklanjanje Zelenskog (neizrečeni cilj).

* „Druga runda“ treba da se spreči kroz „bezbednosne garancije“ za Ukrajinu, gomilanje NATO snaga u Poljskoj za direktnu intervenciju u tom slučaju, globalna ulaganja u ukrajinsku infrastrukturu kao osnovu za sankcije ako ih Rusija napadne, i odbacivanje Ukrajine od strane SAD ako prekrši sporazum.

* Postepena reintegracija Rusije u globalnu (zapadnu) ekonomiju i delimično korišćenje njenih zamrznutih sredstava za finansiranje zajedničkih projekata sa SAD, uključujući one koji se odnose na strateške resurse i 4IR/GR, mogli bi da iskomplikuju njene ambiciozne (ali daleko od ostvarenih ) planove sa BRIKS-om i ekonomske veze sa Kinom.

* Prethodno zapažanje sugeriše da SAD žele da spreče Rusiju da postane kineski dodatak sirovina za ubrzavanje njene putanje supersile i odatle snažnije konkuriše SAD u oblikovanju kontura novonastajućeg multipolarnog svetskog poretka.

* Slično tome, slaganje Rusije sa duhom tih povezanih predloga (čak i ako se njihova suština izmeni kroz pregovore) sugerisalo bi da se ona plaši da će postati nesrazmerno zavisna od Kine, pa bi stoga radikalno rekalibrisala svoje geoekonomske i tehnološke veze na taj način.

* Vremenski okvir se poklapa sa značajnim energetskim sankcijama SAD prema Rusiji, koje bi mogle da se obiju o glavu tako što bi je učinile zavisnijom od Kine, što bi zabrinjavalo SAD, a moguće i Rusiju, i širenjem uticaja Turske, članice NATO-a, duž južne periferije Rusije, koje posreduju SAD, preko TRIPP koridora .

* Shodno tome, SAD podstiču Rusiju da prihvati ovaj sporazum ispunjavajući većinu svojih ciljeva u sukobu, a istovremeno pomažući u sprečavanju „Druge runde“ kroz prethodno pomenuta sredstva, dok Rusija mora hitno da preusmeri svoju stratešku pažnju na Južni Kavkaz i Centralnu Aziju kao odgovor na Tursku.

* Najnoviji korupcijski skandal u Ukrajini takođe je zadao smrtonosni udarac Zelenskoj popularnosti i mogao bi dovesti do gubitka kontrole nad parlamentom ako članovi vladajuće stranke prebegnu u znak protesta, time vršeći pritisak na njega da prihvati sporazum i „faznu tranziciju rukovodstva“ u njemu u zamenu za amnestiju.

* Objektivno govoreći, međusobni kompromisi i odvraćajući faktori protiv „Druge runde“ sadržani u sporazumu su impresivno pragmatični, toliko da bi svaka strana mogla ubedljivo da proglasi „pobedu“ i time smanji brigu svojih lidera o „gubljenju obraza“ ako bi pristali na ove uslove.

* Uspešna implementacija sporazuma oslobodila bi SAD i Rusiju za „okretanje ka Aziji“, prvi u smislu snažnijeg obuzdavanja Kine u Azijsko-pacifičkom regionu, a drugi u pogledu kreativnog suprotstavljanja širenju turskog uticaja duž njene južne periferije.

* S obzirom na to da je Turska članica NATO-a pod uticajem SAD, mogao bi se postići quid pro quo, gde bi SAD ograničile širenje uticaja svog saveznika tamo, u zamenu za to da Rusija ograniči svoju vojno-tehničku i moguće energetsku saradnju sa Kinom, što bi SAD dalo prednost u njihovom rivalstvu.

* Sveobuhvatna tema koja povezuje suštinu i vreme ovog sporazuma je stoga želja SAD da reše rusko-američku dimenziju Novog hladnog rata kako bi dale prioritet kinesko-američkoj dimenziji istog kao sledećoj fazi svog sistemskog takmičenja sa Kinom u odnosu na budući svetski poredak.