Пише: Јован Ераковић из Бањана

Гуме

Питао саобраћајни полицајац какве су “прве гуме” на возилу које је зауставио. Човјек који вози кола пет деценија, одговорио је да су купљене прије педесет година.

“Изађи да их погледамо заједно”, дрско је наредио полицајац.

“А ти ме питаш за предње гуме. Па оне су тек купљене.”

Тако је то кад се наиђе на полицајца који не разликује прво и предње.

Свештеник, или свјештеник

Ко је ишта учио из историје словенских језика, зна да је у прасловенском постојао и двоглас ен, који је касније прешао у вокал е. Зато данас постоје именице свештеник и Светозар и придјев свети. Полуприучени људи ово дјелимично схватају, па говоре свети, Светозар, али, умјесто :свештеник, зборе: свјештеник. Кад би бар нешто знали из историје свога језика, мање би гријешили. И најжешћи хрватски ијекавци говоре свећеник, а не свјећеник.

Двоглас ен данас студенти славистике понекад изговоре шаљиво. Свога професора Света зову Свенто.

Грешка

Лакше је наћи и најмању иглу у највећем пласту сијена него говорника који неће, кад погријеши, рећи да је направио лапсус. Ваљало би питати на који лапсус мисле. У латинском језку постоје: lapsus languae, lapsus calami, lapsus memoriae. Први је омашка језика, други – пера, а трећи памћења.

Коме је потребно толико ријечи, умјесто именице грешка? Од именице грешка може се добити глагол гријешити, а на основу лапсуса не може се лапсусирати.

Пријетње

Са ратишта јављају да су “пријетње по нуклеарну безбједност Украине и даље реалне.”

Зар се није могло рећи краће и јасније, да се Украини и даље пријети нуклеарним оружјем?

Краће и једноставније јасније је и прихватљивије.

Од значаја

Познати социолог, дугогодишњи професор универзитета, писао је да су спортисти “људи од угледа”, а привредници ” од значаја”. А зашто “од угледа” и “од значаја” кад је могао употријебити придјеве: угледни и значајни?

Да је посматрао лијепе дјевојке, би ли написао да су ” од привлачности”, или да су привлачне?