Пише: Јован Ераковић из Бањана

Билећа

Некима је старија историја помогла да сазнају зашто се некад зборило Билеће, умјесто данашњег имена Билећа.

Кад је војска којом је командовао војвода Влатко Вуковић, 1388.године, поразила Турке код овог мјеста, узвикивало се: би леће, што је значило да су  нападачи били, па одлетјели. У дијалекту: “Би леће!”

Тако је то кад се чита оно што пише у старим архивима.

Учешће

Наши преци су учествовали у ратовима и разним другим дјелатностима, али ништа нијесу узимали. Борили су се само за слободу и добро народа.

Данашњи подмладак, у којем има изузетака, не умије казати да је неко учествовао у било чему. Умјесто тога, стално се понавља да је неко узимао учешћа у нечему. О каквом узимању се говори кад је довољно рећи да се учествовало?

Преци су имали храбрости да учествују и умјели да лијепо говоре.

Потомци знају само да узимају.

Конгруенција

Извјештачи из нашег Парламента, а и из Брисела често питају:

“Шта је то Црна Гора урадила у посљењих годину дана?”

Пошто је година у једнини, јасно је да извјештачи не знају слагање међусобно везаних дјелова у реченици и синтагми, односно конгруенцију.

Ко зна конгруенцију, питаће шта је Црна Гора урадила у претходној години.

Родови

За рубрику Вјеровали, или не је сљедећа реченица коју изговори професор универзитета:

“Не желим да помињем ту Пилипенду.”

Пилипенда је јунак из истоимене приповијетке Сима Матавуља. Можда је професор под утицајем стваралаца новог језика који говоре да је женског рода свака именица што се завршава на а.

Постоји ли опасност да сваки мушкарац коме је а на крају имена, уобрази да живи у истоименом браку са вјенчаном женом?

Војни савез

Имали смо амбасадора који је, зна се када и гдје, јавно рекао да “НАТО није војни савез, него алијанса”. А зар алијанса и савез нијесу синоними?

Нормалним људима које овакав дипломата заступа не фали нервних наступа.