Пише: Јован Ераковић из Бањана

Награда

Кад активиста мјесне заједнице доби награду, гласила објавише да је награђен лауреат. Ако лауреат, од латинског laureatus, значи да је неко награђен, коме је потребан овај плеоназам?

Именица лауреат помиње се кад нека знаменита личност добије високо одликовање. И то је један од доказа да за активисту мјесне заједнице не би требало говорити да је лауреат.

Кад се дијеле награде, требало би да о томе пишу и говоре нормални људи, а не људске нагрде.

Ручак

Кад су питали лектора је ли правилније рећи да се иде на ручак у хотел, или у хотелу, рекао је да нема времена за дуже објашњење. Зато је препоручио да измијене ред ријечи и кажу: идемо у хотел на ручак. Ако се иде од општег ка појединачном, изражавање је јасније, па се мање гријеши.

Ред ријечи ваљало би поштовати као и сваки други.

Кременадла или крменадла

Написати да је појевтинила “јунећа кременадла”, двострука је грешка. Дио свињског меса на кичми није кременадла, него крменадла. То је јасно онима који, умјесто свиња, говоре крме.

Рећи да је нека врста меса  јунећа крменадла, или кременадла, погрешно је као што би било кад би се казало коњски папак.

Дакле, крменадла је свињско месо, а не јунеће. Папак није на коњској нози, него копито.

Са Крлежом

На свечаној вечери са Крлежом неки гост је рекао:

“Успите ми још супе.”

Крлежа је овако реаговао:

“Брашно се сипа, вино се точи, а супа уљева.”

Гости са десне стране Дрине све су прихватили, само су, умјесто: уљева, изговорили презент: улива.

Ваља нешто научити од писаца, ма чији били.

Ужице

Није чудно што они који су рођени у овоме вијеку не знају да је Ужице именица средњег рода, али је несхватљиво да то нијесу научили њихови родитељи. Зато се у многим кућама може чути да је неко “био у Ужицама”.

Током једне од таквих расправа најбоље се снашао човјек који памти послијератно име града. Тада се звао Титово Ужице. Тако је знање из новије историје ријешило збрку.