Пише: Јован Ераковић из Бањана

Ни језички, ни стилски

Ма колико енглески језик утицао на наш, не би требало говорити да је дијете старо. То је нарочито запарало слух кад је јављено да је страдала “беба стара три дана”. Пошто је то понављано више пута, једном је нехотично написано: баба. Не зна се шта је од овога бесмисленије.

Не само да постоје језичке грешке него то ни стилски није прихватљиво.

Зависан и завистан

Многи мисле да зависан и завистан значе исто, што нема везе са здравим разумом. Зависан је онај човјек који није самосталан, а завистан је злобник.

Велику истину о овоме казао је Његош сљедећим стиховима:

“Злоба, завист, адско насљедије,/ово чојка ниже скота ставља.”

Послије, или након

Говорник јавно рече да ће “послије и након немилог догађаја све бити другачије”. А зар послије и након нијесу синоними? Ако јесу, сувишна је једна од ових ријечи.

Не би сметало да се послије његове бесједе неко јавио и исправио грешку.

Гдје и куда

Ко разликује мировање и кретање, никад неће питати пролазнике “ђе су кренули”. Може питати гдје, или “ђе” се налазе, али куда иду.

У нашој народној лирици, која се одликује чистотом језика, постоји и овакав стих:

“Куд идосте и гдје борависте?”

Намјера

Кад је необразовани питао образованог какве има намјере, одговорио је:

“Немаш право да питаш шта имам, него шта намјеравам.”

“Каква је разлика?”, упитао је исљедник.

“Ко ишта у глави има, неће питати шта саговорник има, но шта намјерава.”