Пише: Јован Ераковић из Бањана

Из језика писаца

Проф. др Милош Ковачевић je проучавао инструментал из дјела педесет писаца. Закључио је да уз инструментал стоји предлог са  кад се нешто носи на леђима, у рукама, или другом дијелу тијела.

Ако нешто у души има, предлога нема. Један од доказа за то је изрека грчког мудраца Бијаса који је рекао да “све своје носи собом”. Њему је највеће благо било у његовој мудрости, па зато нема предлога испред овог инструментала.

Ово је један од поузданих доказа да је изузетно значајно читати добра дјела.

Хапшење

Јављено је да су ухапшена “двојица насилника који имају турско и азербејџанско држављанатво. Имају ли обојица двојно држављанство?  Уколико имају, зашто се то није јасно рекло? Ако један иман турско, а други азербејџанско држављанство, могло се и то тако казати.

Нејасне информације тешко се подносе.

Емоције

Некадашњи средњишколци, а нарочито гимназијалци, радо су говорили о мислима пуним емоција. Сада се и то преправља, па се јавно помињу  “емотивна узбуђења”. Какав плеоназам! Емоција, од латинског emotio, значи: узбуђење, узрујаност, узаврелост. Па зар има смисла говорити : узбуђена узбуђења?

У старим добрим школама није се тако зборило.

Без старта

Тешко би било пребројити такси возила на којима пише “без старта”. Ако енглеска ријеч start значи полазиште, је ли тај напис обавјештење да возило неће никуд кренути? Па зашто би се улазило у возило које никога не превози?

Двоумљења не би било кад би на возилу писало да се полазак не наплаћује. Деценије пролазе, а тај збуњујући напис остаје нетакнут.

Привређивање

Крајем производне године многа гласила су објављивала да није било “жељеног привређивања”. А зар постоји нежељено? Може се произвести онолико колико се планира, а некад више или мање од очекиваног. Зато је у оваквим случајима сувишно помињати било шта жељено.

Привређивања у овој земљи одавно нема, па и грешке нестају. Од привреде је остала једино Привредна комора.