Пише: Јован Ераковић из Бањана

Безбједност

Шта значи “расправа око безбједности”? Да, можда, не обигравају око ње? Извјештач није размишљао о томе, него је све преписао из позивнице за сједницу.

Не би требало много замјерати на оваквом извјештавању јер данас они који се брину за безбједност често обигравају око главних проблема “као мачак око вруће каше”.

Измјештање ријеке

Из општине на сјеверу рекоше да ће измјестити ријеку. Како ће то да ураде? Хоће ли узети извор, ток и ушће, па однијети на неко друго мјесто? Неће, него ће само преусмјерити дио тока ради обилажења неког објекта.

Нико им није бранио да тако кажу.

Присуство проблема

Ако се често помиње присуство проблема, могу ли да буду и одсутни. Уколико могу, пише ли им се неоправдани изостанак?

Проблема има или нема, а помињање њиховог присуства је бесмислено. Они који ово не знају, вјероватно су били одсутни кад се говорило о проблемима.

Ни једначења, ни тумачења

Ово су ријечи историчара:

“Надчовјечански је наступио ешалон.”

Према једначењу по звучности, звучни сугласник д, испред безвучног ч, прелази у свој парњак т, па би требало написати: натчовјечански.

Несрећно је употријебљен и страни израз. Француска ријеч: echelon, у војничком рјечнику, значи: у мањим одредима, један за другим, наступати. Према томе, правилно је: ешелон, а не ешалон.

Експрес и еспресо

Ево још лоших тумачења страних ријечи. Латинска именица expressus значи: врло брзо. Важи за возове, пошиљке, веће ресторане. Дакле, експрес воз, експрес писмо, експрес ресторан.

Слична поменутој латинској ријечи је италијанска espreso која се малко друкчије тумачи. Она значи: мали ресторан, или кафић гдје се може брзо добити кафа.

Непажљиво тумачење страних ријечи дешавало се и у току рата. Кад су борци донијели рањеног друга, овако су рекли љекару:

“Докторе, молимо Вас, да му што прије ампутирате главу!” Војнику је само текла крв из рањеног лица, па му је требало обрадити рану.