Пише: Јован Ераковић из Бањана

Пас и власник

Имаде ли иколико слуха ко написа да је полиција нашла “власника пса који је убијен”? Добро је што није објављено име човјека, јер би му породица приправила што мрцу требује. Да је написано да је полиција нашла власника убијеног пса, информација би била много јаснија.

Дошло вријеме да пише свако свашта, а да не контролише нико ништа. Некад је боље не читати него читати.

Непознавање историје

Ако је “историја учитељица живота”, није чудно што је не знају лоши ђаци. Доказ за то је човјек који рече да је “Аљаска за јевтин новац купљена од тадашњег Совјетског Савеза”.

Аљаску је продао руски цар, а Совјетски Савез настао је тек послије Октобарске револуције. Ето шта може да изговори незналица кад глуми свезналицу.

Штета

И послије најмањег саобраћајног удеса напише се да је “почињена штета на возилу”. Двоструко више ријечи него што је потребно. Кад би записничари знали да раде свој посао, написали би, кратко и јасно, да је возило оштећено.

Краћа памет – дужа писанија.

Метонимија

Стилска фигура метонимија, што значи замјена имена, све чешће се чује кад се говори о истини и неистини. Кад се некоме не вјерује, каже се да “не стоји оно што је рекао”, умјесто да није казао истину.

Оваква фраза се чује све чешће, јер се лоши гласови муњевито шире. Постоји и оваква мисао:

“Иде ријеч од уста до уста,
може доћи у прљава уста.”

Различити облици

Замјенице немају исте облике кад се односе на бића и ствари. То није знао онај што ја написао да је прозвиждао “метак за кога се мислило да је луталица”. Да је прозвиждао човјек, замјеница би имала правилан облик. Међутим, кад се односи на метак, умјесто: кога, требало је написати: који.

Погрешно је рећи и да је то био метак. Из цијеви пушке излијеће пушчано зрно, а не цио метак.