Пише: Јован Ераковић из Бањана

Рађање и порађање

Ако мајке разликују рађање и порађање, требало би да то научи и пјесник који написa да је позната мајка “јунаке порађала”. Жене се порађају, а јунаци рађају.

У данашњем непријатном времену, када се не зна ко с ким љубави, није чудно што се чешће говори о порађању него о рађању.

Лично (и персонално)

Кад неуког послодавца, а таквих има данас као мало кад, неко упита ко је нешто наредио, одговор стигне као из топа:

“Ја, лично и персонално!”

Пошто персона, на латинском: in persona, значи лично или особно, зашто би се изговарало плеонастично: лично и персонално? Некад није потребно поменути ниједну од ових ријечи. Довољно је рећи кратко и јасно: ја.

Упрсте и у прсте

Некадашњи строги, али праведни учитељи су говорили ђацима које лекције морају да се знају упрсте. То је значило да знање мора бити савршено. Тада би обавезно објаснили да се ово може писати и одвојено ако се казује да се неко удара у прсте. Мало је данашњих списатеља који то знају.

Ко током школовања није научио састављено и растављено писање ријечи, ваљало би да се он, или његов учитељ, понекад ударе у  прсте, или, још боље речено, по прстима.

Дестинација

Не помињу се више ни села, ни градови, ни остали географски појмови, него само дестинације. Ако дестинација, од латинског: destinatio, значи: одређење, опредјељење, намјена, крајњи циљ, посвета, каквог смисла има овако сиромашити језик? Ако одавно постоји домаћа ријеч, не би је требало нагло избацивати, па туђу прихватати.

Који то интереси изискују да се наше ријечи истискују, а туђе утискују?

Становиште

Кад неко збори да стоји на становишту, заслужује да му се одговори Његошевим стиховима:

“Јер ми није лакши, што ћу крити,
него да ми наврх главе стоји”.

Неко прихвата мисли добрих пјесника, а неко само просипа “памет” из своје шупље главе. Таквима би ваљало препоручити да, умјесто стајања, бар нешто покрену  да би било јасније шта зборе.