Пише: Јован Ераковић из Бањана

    Језичке несувислости

Сви људи имају право на свој језик, али не би требало дозвољавати да га стандардизују они који не разликују свршене и несвршене глаголе. Ево шта су написали:

Што је на српском: врати се, на црногорском је: врћи се; на српском: отићи, на црногорском је: одити; на српском: шпијунирати, на црногорском: шпијати; на српском: послати, на црногорском: шиљати: шиљати. Врати се, отићи, шпијати и послати, то су свршени глаголи. Врћи се, одити, шпијунирати и шиљати, несвршени су глаголи. Ово зна сваки осредњи основац.

Не разликују нови језикословци ни тријезног и пијаног човјека, па кажу да је на српском: напити се, а на црногорском: опијати се. Ако се човјек напије воде, он није опијен. То се може рећи ономе ко попије превише алкохолног пића. Ни овдје не разликују свршени и несвршени глагол.

А шта би се могло рећи онима који не разликују људска и животињска имена? Тврде да је Цвета име на српском, а Ћета на црногорском. Ћета је кобила. Уколико то некоме није јасно, нека се сјети Ћетаља из “Ђекне”.

    Пророк

Лоше  изражавање може се чути и у Квизу, емисији у којој учествују људи о којима се збори да нешто знају. Кад је учесницима показана слика познате личности, упитани су “ко је тај пророк познат по својим пророчанствима.”

Умјесто пет ријечи међу наводницима, довољно је било рећи да је такмичарима показана слика познатог пророка.

    Сиромашење језика

Све чешће се јавно изговара: пар екселанс (par ekcellence на француском). Ове француске ријечи имају сљедећа значења: нарочито, особито, изванредно, по превасходству, у правом смислу, прави.

Има ли смисла овако сиромашити језик употребом страних ријечи?