Piše: Ljubodrag Stojadinović 

Prodaja ili gašenje medija ili medijskih grupa mogla bi da se razume i kao korporativni vlasničko-politički zaplet. Uglavnom grubi, prljavi i koruptivni. Sloboda govora na tržištu koje slabo mari za bilo šta izvan profita, nevažna je stavka u velikim pogodbama. Trgovanje medijskim prostorom jeste unosan posao, ali i pokušaj da se uspostavi vlasništvo nad upotrebom informacija. U Srbiji svi mogući epilozi ovakvog nasrtaja na preostale slobode postali su ovih dana izrazito dramatični a ovdašnji gospodar zločina traži spas u organizovanju potpune tame.

U Srbiju je na kratko svratio izvesni Sten Miler, sveže postavljeni generalni direkror Junajted grupe. U kontaktu je sa Vladimirom Lučićem, direktorom Telekoma Srbija, istaknutim podanikom ovdašnjeg autokrate. Postali su bliski prijatelji pri prvom rukovanju. (Oh Vlado, ah Sten!)

Ta dvojica krajnje sumnjivih tipova su operativni deo zavere čiji je konačni cilj gašenje preostalih slobodnih medija u Srbiji (N1, Nova S, Vreme, Radar). Ali to je samo model kako bi odmah bilo udovoljeno prohtevima „uznemirenog predsednika“.

Kako bi počeli završni radovi u zadovoljavanju posebnih potreba tzv. predsednika, prvo valja smeniti Aleksandru Subotić, izvršnu direktorku Junajted medija. On je to, zamislite, lično tražio.

Neko je presreo bizarni telefonski dijalog na relaciji Lučić – Miler, u kome menadžeri visokog ranga glasno misle o tehnikama smene jedne menadžerke posvećene samoj suštini svog medijskog posla. Jedan od slogana na N1 glasi: Istina bez kompromisa!

Istina o tome šta se događa, naravno, ne trpi kompromise i možda se upravo u tom principu nalazi ključni razlog za njeno ubrzano hapšenje.

Razgovor je zanimljiv i po tome što je očekivano prazan, porazan i lišen bilo kakvog kreativnog epiloga. Maligni plan obrazložen kvantaškim jezikom, kriminalnim pogodbama i osenčen podlačkom bezobzirnošću.

Lučić kaže da je „predsednik Vučić tražio da se smeni Aleksandra Subotić“, te da je uznemiren zbog toga što se to još nije dogodilo. Miler odgovara da to ne može odmah, ali da će uraditi brzo, i da razume nervozu naručioca. Ali prvo će morati da kompaniju učini slabom da bi je lakše rasparčao, pa da to (smenu) uradi brzo i efikasno. Skoro bezbolno. „Kad ja nešto obećam ja to i uradim, Vlado“, kaže Miler Lučiću. „Iako Srbija eksplodira ispod naših zadnjica.“

„Znam, Sten“, odgovara Lučić.

Tako bi otprilike u izvedbi ove dvojice sivonja izgledao proces brzog davljenja i konačnog gušenja ostataka slobodnih medija u Srbiji. U ovom razgovoru su posebno zanimljive dve stvari: generalni direktor Junajted grupe se zaklinje menadžeru konkurentske firme da će ugasiti svoje medije. To može da uradi samo tupan posebne vrste, brižljivo selektiran i bogato plaćen da takav bude. I da brutalno negira suštinu posla kojim se bavi njegova kompanija.

Ovdašnji podlac je uznemiren pri saznanju da Subotić nije smenjena iako je egzekutor Miler došao u Beograd da to obavi „brzo i efikasno“. Svaki dan svedočenja N1 mu nanosi nove duševne bolove, posle kojih su njegova moralna nakaznost i pojavna estetika sve manje podnošljiv prizor.

Potrebna mu je samo jedna verzija javne slike, izmaštane u sakatom umu. Da se čitav život odvija po nalozima iz komandne sobe Informera odakle se lako pravdaju svi zločini.

Inkvizitor iz devedesetih je odlučio da pogasi sva svetla i zatvori sve prozore. To je sasvim logičan potez gospodara ovdašnje tragedije.

Nisam siguran da znamo šta valja činiti. Da smo umeli već bismo to učinili.

Peščanik.net