Neki kažu da ih vreme „lomi”, da ih kosti i zglobovi bole čim se sprema kiša ili zahladi. Iako ovo zvuči kao sujeverje, nauka sve više potvrđuje da vremenske promene zaista mogu da utiču na telo – i to mnogo više nego što mislimo.

Fibromialgija, artritis i hronični bolovi često postaju jači uz promene temperature, pritiska i vlažnosti.

Vremenske promene i bol u telu – da li umišljamo ili je stvarno tako?

Mnogi ljudi osećaju kao da im neko „lomi kosti“ kada se vreme menja. Zglobovi postaju ukočeniji, mišići bole jače, a kod onih koji već imaju hronična stanja poput fibromialgije ili artritisa, tegobe su još izraženije. Nauka nema konačan odgovor, ali jasno je da vreme i te kako utiče na telo i percepciju bola.

Šta je fibromialgija i zašto je posebno osetljiva na promene vremena

Fibromialgija je stanje koje izaziva bol po celom telu, umor, nesanicu i probleme sa koncentracijom, poznate kao „fibro magla“. Simptomi se lako pojačaju i na promenu vremena.

Najčešći simptomi uključuju:

bol u celom telu
hronični umor
nesanicu i loš san
glavobolje ili migrene
sindrom iritabilnog creva (IBS)
anksioznost i depresiju
nagli skok ili pad krvnog pritiska

Kako promena vremenskih prilika utiče na bol i ukočenost

Promene u prirodi utiču i na naše telo. Evo šta se dešava:

Barometarski pritisak – promena spoljnog pritiska dovodi do širenja i skupljanja tkiva u zglobovima i mišićima, što izaziva bol i ukočenost.
Nagle promene temperature – smena toplog i hladnog vremena izaziva napetost mišića i pojačavaju nelagodnost.
Visoka vlažnost ili suvoća vazduha – dehidriraju organizam, pa mišići i zglobovi postaju podložniji grčevima i bolu.
Serotonin – vreme utiče na proizvodnju serotonina, hemikalije koja reguliše raspoloženje i percepciju bola. Niži nivoi znače veću osetljivost.
Manjak vitamina D – u hladnijim mesecima izostaje sunčeva svetlost, što smanjuje nivo vitamina D i povećava sklonost ka bolu i upalama.

Kako sebi možete pomoći kada vas „lomi vreme“

Dobra vest je da postoji više načina da ublažite ove bolove:

Ostanite aktivni – lagane vežbe poput hodanja, joge ili plivanja smanjuju ukočenost.
Toplota i hladnoća – grejne jastuče ili topla kupka opuštaju mišiće, a hladni oblozi pomažu kod otoka i upale.
Pijte dovoljno vode – minimum 8 čaša dnevno.
Smanjite stres – meditacija, disanje i joga mogu pomoći.
Oblačite se slojevito – zaštitite mišiće i zglobove od naglih promena temperature.
Regulišite vlažnost vazduha u prostoru – ovlaživači i odvlaživači stvaraju balans.
Razmislite od dodatnoj suplementaciji – vitamin D i omega-3 masne kiseline mogu da pomognu, ali uz savet lekara.
Kada je vreme za lekara?

Samopomoć je na prvom mestu, ali postoje situacije kada je obavezan odlazak kod lekara:

bol je toliko jak da remeti svakodnevni život
traje dugo i ne popušta
prati ga otok, crvenilo, povišena temperatura ili nagli gubitak težine
postoji osnovna bolest poput fibromialgije ili artritisa

Vaš lekar može da predloži terapiju, fizikalne tretmane ili promene u načinu života kako bi se tegobe ublažile i kontrolisale.
Ne oseća svako promenu vremena

Promene vremena ne utiču jednako na svakoga, ali za ljude sa hroničnim bolestima one mogu biti ozbiljan izazov. Iako ne možemo kontrolisati prirodu, možemo naučiti kako da pomognemo svom telu – aktivnošću, toplinom, hidratacijom, vitaminima i smanjenjem stresa.
Najvažnije je da zapamtite – ako bol postane jači nego što možete da podnesete, nemojte ga trpeti sami. Potražite stručnu pomoć.(Izvor:eKlinika)