Godinama naučnici nisu mogli da odgonetnu tajnu nastanka krompira, sve dok istraživači iz Kine nisu analizirali 450 genoma gajenog i još 56 genoma divljeg krompira.

Istraživanje je pokazalo da su krtole krompira zapravo nastale ukrštanjem dviju vrsta biljaka – jedna je Etuberosum, a druga – Solanum, odnosno paradajz. “Solanum je majka, a Etuberosum je otac”, rekao je Sanven Huang, profesor na Institutu za poljoprivrednu genomiku u Šenženu, u Kini, koji je bio na čelu istraživačkog tima.

Krompir je pokupio elemente oba “roditelja”: upravo kombinacija gena IT1 iz Etuberosuma i gena SP6A iz Solanuma dovela je do stvaranja nove biljke, čiji je nadzemni dio dosta otporan na spoljašnje uslove i pojave, a koja ima i čvrste, skrobne krtole ispod zemlje. Zasebno ovi geni nisu dovoljni, ali je njihova sinergija tu ključna.

Prva hibridizacija mogla je, po mišljenju naučnika, da se dogodi još prije 14 miliona godina, a da se završi prije oko 9, kada je došlo do naglog rasta planinskog vijenca Andi, piše ruski portal TekInsajder. Upravo ovo i jeste dovelo do do ekspanzije raznolikosti nove vrste, koja je zahvaljujući krtolama imala sposobnost da čuva hranljive materije.

Lokalno stanovništvo je pripitomilo pojedine vidove krompira, pažljivo birajući one vrste koje imaju najveće i najukusnije krtole. Dugo je krompir “živio” samo u Andima, da bi u 16. vijeku putem španskih brodova dospio i u Evropu. Evropljanima se on odmah dopao i uskoro je postao nezamjenljiv u kuhinjama širom kontinenta.