Пише: Милија Ћеранић

Не знам зашто порески обвезници других општина који свој хљеб зарађују код нас ружно говоре или се чак и спредају са Шавником. Знам да им код нас може бити што им не може бити нигдје у свијету. Па чак и у њиховим општинама.

Стари Никшићани су, својевремено, кад је за начелника јединог секретаријата у општини постављен човјек без радног стажа прокоментарисали: “Боље је бити у Шавнику приправник него у Никшићу управник”. Каснија догађања су показала да су дебело били у праву. Све малобројнији, принуђени смо да се увијамо према њиховим потребама и хировима.

На улазу у Шавник требало би да стоји табла: “Добро дошли у варошицу гдје се живот завршава у 13 часова!”.

Изузетно, може се сазвати на засједање локални парламент, као што је то учињено данас, у 17 часова. По обичају, мимо свијет. Требало су у поноћ. Да би инвањцима олакшали путовање, треба по хитном поступку донијети буџет и обезбиједити плате и још понешто путујућој елити. Буџет ће, наравно, усвојити одборници чији је мандат истекао прије више од 15 мјесеци. Тада дио домицилних грађана није дозволио рент-а-кар гласачима да нам бира власт. Због тога су десетине Дробњака криминализовано. Преваранти и њихови налогодавци задовољно трљају руке. И другим плаћају порез.

Напомена: Текст је изворно објављен на ауторовој ФБ страници. Преносимо га уз ауториву сагласност