Naučnici sa Univerziteta Kembridž otkrili su da je deo mozga poznat kao hipotalamus, koji između ostalog kontroliše apetit, znatno veći kod ljudi koji imaju višak kilograma.

Takođe, ustanovili su da nezdrava ishrana može da izazove upalu ovog područja mozga, što dovodi do strukturnih promena.

Ta upala, navode naučnici, može da poremeti prirodne mehanizme odgovorne za održavanje stabilne telesne težine, što otežava ljudima sa gojaznošću da kontrolišu glad ili da se drže dijete.

Studija, koja je objavljena u časopisu “Neuroimage” urađena je na osnovu ispitivanja 1.351 mladih odraslih osoba različite težine, a tim je otkrio da je ukupni volumen strukture hipotalamusa u mozgu bio značajno veći kod ljudi koji su imali prekomernu težinu i gojaznost.

Ustanovljeno je da što je veći nečiji indeks telesne mase (BMI), veći je volumen njihovog hipotalamusa.

Hipotalamus je veličine badema i igra važnu ulogu u kontroli apetita kroz upravljanje oslobađanja hormona koji nam govore da li smo gladni ili siti.

Autori studije su istakli da ne mogu da budu sigurni da li višak telesne težine uzrokuje povećanje veličine hipotalamusa ili su ljudi sa većim hipotalamusom skloni da jedu više.

Studije na životinjama pokazale su da ishrana bogata mastima izaziva upalu hipotalamusa, što zauzvrat izaziva insulinsku rezistenciju i gojaznost.

Vodeća autorka, dr Stefani Braun, rekla je da ako je to slučaj i kod ljudi, to bi značilo da bi ishrana bogata mastima mogla da izazove upalu centra za kontrolu apetita, što bi promenilo našu sposobnost da procenimo kada smo dovoljno jeli i kako naše telo obrađuje šećer u krvi, što dovodi do debljanja.

“Iako znamo da je hipotalamus važan za određivanje koliko jedemo, zapravo imamo vrlo malo direktnih informacija o ovoj regiji mozga kod živih ljudi. To je zato što je veoma mali i teško ga je uočiti na tradicionalnim MR skeniranjima mozga”, rekla je Braun i dodala da je dalje istraživanje uloge hipotalamusa od vitalnog značaja za razumevanje gojaznosti.

U Velikoj Britaniji dve trećine odraslih osoba je gojazno, a zdravstveni sistem opterećuje i što je zbog toga u porastu broj propratnih bolesti poput dijabetesa tipa dva i bolesti srca. (Izvor:Tajms/Tanjug)