Postoji beskonačan broj virusa u našem okruženju, ali nijedan od njih ne izgleda tako bizarno i jedinstveno kao ove novootkrivene virusne čestice.

Procenjuje se da u svemiru postoji preko 100 milijardi biliona (1024) zvezda, ali da li znate da je broj zvezda u celom univerzumu mnogo manji od broja virusa koji trenutno naseljavaju Zemlju?

Nauka kaže da je naša planeta dom za 1031 virusa, a oni su verovatno najmoćnija bića u smislu brojnosti populacije. Dolaze u svim mogućim formama i oblicima, međutim, neki su bizarniji od drugih.

Nedavno su istraživači sa Instituta „Maks Plank“ i Univerziteta u Masačusetsu otkrili ogromne čestice slične virusima (VLP – virus-like particles) u uzorcima zemljišta iz Harvardske šume. Oni se razlikuju od svih drugih virusa koje su ljudi do sada videli.

„Ono što smo otkrili je potpuno novi varijetet oblika koji nikada ranije nismo videli. Kladim se da su mnogi od njih, ako ne i većina, potpuno nepoznati naučnicima i da su prvi put uočeni“, rekao je dr Matijas Fišer, jedan od autori studije i naučnik sa Instituta „Maks Plank“, za Lajv Sajens.

Na osnovu oblika, istraživači su novootkrivene viruse nazvali: Božićna zvezda, Kornjača , Vodoinstalater (virusi sa pipcima u obliku valjka ili cevi), Supernova (virusi koji izgledaju kao zvezda koja eksplodira), Gorgona (virusi koji imaju više cevastih dodataka), Ošišanko (virusi sa šiljastim strukturama nalik na kosu) i Flašica (virusi koji imaju oblik kao bočica parfema).

Većina virusa koji se nalaze u prirodi su veličine 20 do 200 nanometara (200 k 10-9 m), ali novootkrivene čestice slične virusu imaju telesne mere u rasponu od 0,2 do 1,5 mikrometara (1,5 k 10-6 m).

Dobra vest je – poznato je da takvi džinovski virusi inficiraju samo jednoćelijske organizme, a ne složene oblike života poput ljudi. Prema istraživačima, VLP naseljavaju tlo i mogu igrati suštinsku ulogu u ciklusu razgradnje ugljenika jer sprečavaju razvoj drugih mikroba, kao što su bakterije.

Na ovaj način, oni regulišu količinu ugljenika u zemljištu na bilo kom terenu. Da bi ciklus razgradnje ugljenika dobro funkcionisao, važno je da količina slobodnog ugljenika u atmosferi bude u ravnoteži sa ugljenikom koji se vraća u Zemlju. Ova ravnoteža je ključna za obezbeđivanje stabilnog okruženja i klimatskih uslova.

Međutim, istraživači još uvek nisu sigurni zašto džinovski VLP-ovi imaju tako neobične oblike. Na primer, kornjače imaju dodatne režnjeve, virusi u obliku božićne zvezde su opremljeni spoljašnjim oklopom u obliku zvezde, a Gorgone imaju cevaste izrasline.

Pretpostavljaju da im njihov bizaran oblik možda pomaže da se drže i ostanu vezani za svog domaćina. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se potvrdile ove pretpostavke i njihova uloga u životnoj sredini.

Iako virusi koje su otkrili istraživači imaju jedinstvene fizičke karakteristike, oni nisu prvi džinovski virusi poznati čovečanstvu. Naučnici su ranije pronalazili takve viruse u okeanima, zamrznutim jezerima, pa čak i u drugim organizama.

Na primer, 2003. godine naučnici su otkrili virus koji oponaša bakterije. Poznat je kao mimivirus i pronađen je skriven unutar citoplazme amebe. Virus takođe ima starijeg brata po imenu Mamavirus.

Dok mimivirus može narasti do 600 nanometara, najveći VLP koji su otkrili istraživači meri 690 nanometara u dužinu.

Međutim, ova poređenja veličine nisu uporediva sa Pithovirus sibericum-om, virusom dugim 1.500 nanometara, koji je pronađen zakopan u 30.000 godina staroj ledenoj strukturi u Sibiru. To je do danas najveći otkriven virus.

Ipak, dr Fišer i njegov tim veruju da će novootkriveni džinovski VLP poboljšati naše znanje o velikom biodiverzitetu virusa oko nas. Takođe će nam pomoći da istražimo da li bismo mogli da koristimo ove mikroorganizme i zaštitimo naš ekosistem.

„Ovo izobilje virusnih morfotipova pronađenih u Harvardskoj šumi samo dovodi u pitanje naše trenutno razumevanje virosfere i njene strukturne heterogenosti. Sa ovim vizuelnim prikazom virusne raznolikosti, nadamo se da ćemo inspirisati druge istraživače da istražuju različite mikrokosmose elektronskim mikroskopom i da izoluju više sistema virusa-domaćina za detaljne karakterizacije“, napominju istraživači.(Izvor:RTS/interestingengineering.com)

Studija je objavljena u bioRxiv.