“Ni poslije 20 godina nema kraja smrtonosnom nasilju u Iraku: samo u februaru život su izgubila najmanje 52 civila – ljudi ubijeni iz vatrenog oružja, razneseni bombama.

To sadašnje nasilje je odjek napada koji je počeo u noći između 19. i 20. marta 2003. kada su američki brodovi ispalili 40 raketa na četvrt Bagdadu u kojoj se nalaze institucije i Vlada.

Vojno, Irak nije imao čime da se suprotstavi invaziji velikih razmjera „koalicije voljnih” koju su činile SAD, Velika Britanija, Australija i Poljska. Brutalni diktator Sadam Husein svrgnut je poslije tri sedmice. A šest sedmica od početka rata, 1. maja 2003. predsjednik SAD Džordž V. Buš je na nosaču aviona ‘Abraham Linkoln’ trijumfalno objavio kraj većih borbenih operacija.

Prema jednoj američkoj vojnoj studiji, koalicija predvođena SAD do tada je bacila i ispalila – tačno 29.166 bombi i raketa. Uništen je veliki dio infrastrukture u zemlji. A prema uglednoj britanskoj nevladinoj organizaciji Iraq Body Count, živote je izgubilo više od 7.000 civila.

Broj mrtvih se od maja 2003. višestruko povećao. Ukupan broj poginulih u ratu u Iraku je između 200.000 i milion ljudi, u zavisnosti od procjena; ugledni medicinski stručni časopis Lancet je već 2006. objavio broj od preko 650.000 ‘dodatnih smrtnih slučajeva’. A rat u Iraku je tada bio daleko od kraja.

Napad na Irak prvenstveno je bio ‘upotreba sile protivna međunarodnom pravu i uz kršenje statuta UN’, kako je za DW objasnio stručnjak za krivično i međunarodno pravo iz Getingena Kaj Ambos.

‘Invazija na Irak nije zasnovana na rezoluciji Savjeta bezbednosti UN. Osim toga, jedina preostala opcija da se opravda upotreba sile je samoodbrana po članu 51 statuta UN, što očigledno nije primjenjivo u ovom slučaju.’ Zbog toga je generalni sekretar UN Kofi Anan opisao rat u Iraku kao protivan međunarodnom pravu”, piše Matijas fon Hajn za DW.