Piše: Dragan D. Dragović

Prije mnogo godina, čitao sam disertaciju doktoranta iz Berklija, čiji je radni naziv bio ovaj iz naslova. U toj disertaciji, on je eksplicitno pokazao i dokazao usku povezanost između državne korupcije i posledica razornih zemljotresa ( 7 Rihtera i više ). Američki doktorant – rodom iz Irana – se bio fokusirao isključivo na stambene objekte. Naravno, niko – pa ni najveći skeptici – nisu ni očekivili drugačiji zaključak nego onaj koji je bio predstavljen u toj doktorskoj disertaciji, koja je obilovala mnogim izuzetno korisnim činjenicama i informacijama. Čak je i bila data empirijska formula po kojoj je bilo moguće predvidjeti posledice zemljotresa stambenih objekta u funkciji stepena korumpiranosti države, u kojoj su ti objekti bili izgrađeni. 

Kad se zanemari sve ono što je ispod zemlje ( pomjeranje tektonskih ploča, stvaranje rasjeda, oslobađanje ogromne seizmičke energije i sl. ) i kad se pogleda samo ono što je iznad zemlje, jasno se uočava ova veza. Čak i oni koji su daleko od ove oblasti mogu lako – makar opisno – da dođu do sledećeg zaključka, a to je: što je država više korumpirana, to su konstrukcije objekata lošije izvedene. Drugim riječima, objekti nisu izvedeni u skladu sa propisima o izgradnji objekata u seizmičkim područjima.

Jer, kao što se zna ( bar to znaju oni koji treba da znaju ), objekat u seizmičkim područjima, izgrađen po pravilima tih propisa i standarda, je preko 20 i više  procenata skuplji od istih ili sličnih objekta koji se grade u “mirnim, aseizmičkim područjima“. Sve to, naravno, zavisi od mnogo faktora, a među njima i od moguće jačine zemljotresa na toj lokaciji i vrste objekata. I kao šte se, opet zna, investitori takvih objekata, u najmjeri da naprave veći profit, teže  da imaju što je moguće manje troškova prilikom izgradnje objekta, pa čak i da  tih pomenutih  “20 i više procenata“ svedu na nulu, ili bar “tu oko nule“. Negdje je to moguće, a negdje i nije. I ako niste građevinski inženjer – konstruktivac, uvjeren sam da vrlo lako možete da zaključite gdje je to moguće, i koliko bi to smanjenje moglo biti.

Nakon ovog razornog zemljotresa u Turskoj i Siriji, zavladao je opšti strah. Mnogi ljudi su u velikoj dilemi i pitaju se da li stanuju u sigurnim objektima. Oni, izuzetno bogati, među kojima su i oni koji su napravili velike novce na izgradnji objekata, a i mnogo više novaca, i to posebno na onima koji su od ovog zemljotresa pali kao “kula od karata“,  vrlo dobro znaju, na čemu su “smanjivali“ troškove izgradnje.

I ti “bogatuni“ su sada mnogo više uplašeni od ostalih. Ovdje nije samo riječ o Turskoj. Ovaj strah vlada i u drugim državama u  kojima su mogući zemljotresi intenziteta 5-6 Rihera i više. Ti bogataši već prave privatne aranžmane sa građevnskim inženjerima – konstruktivcima,  koji su specijalisti iz obasti izgradnje objekata u seizmičkim uslovima. Pošto dobro znaju da ne mogu da se “oslone“ na državu,  kad je riječ o ovome, ti investitori privatno plaćaju inženjerima da procijene stabilnost objekata u kojima oni stanuju. Nakon završenog ispitivanja i urađenog elaborata, bogataši su spremni da plate koliko god treba za izradu tog eleborata, i za ojačavanje konstrukcije objekata – ako baš mora. 

Tu oni i ne pitaju koliko što košta. Bitno je da oni i njihove porodice mogu – u svojim krevetima – mirno da sačekaju i najjače zemljotrese. Ostali, koji nemaju te novce, mogu jedino da vjeruju i da se nadaju da je objekat u kome stanuju izgrađen po propisima. A da li je to tako ili nije, teško je reći “napamet“, bez detaljnog ispitivanje i analize. A to, kao što smo već rekli, u velikoj mjeri zavisi od stepena korumpiranosti društva u kome ti ljudi žive.

Reći ćemo da to nije pravedno, da to nije humano, da postoje ogromne razlike među nama, ali svuda – a posebno u korumpiranim sredinama – je to tako: i u zdrastvu, i u školstvu, pa čak  i u najsitninjim detaljima  u svakodnevnom životu. I nije samo rječ o zemljotresu.

U svemu i svuda je tako.

I dok pratimo ovu tragdiju u Siriji i Turskoj, čvrsto smo uvjereni da nešto mora da se mijenja, i da je “nešto trulo u državi Danskoj“.  I jeste, sigurno! I ta “Danska“ nije samo Turska.  Ima još mnogo država koji su pretendenti na ovo zvanje. Ali ono što je još žalosnije jeste to što će se i ovo brzo zaboraviti, i to će se “zvati juče”. Svi, osim najbližih, sve ovo će vrlo brzo zaboraviti, i sve će ostati onako kao što je uvijek bilo. Samo prazna obećanja i zakletve. 

Neko je dobro rekao, parafraziram:

Slobodno krenite u novi dan sa olakšanjem. Časne riječi koje ste davali juče i odluke koje ste donosili juče, danas više ne važe. A naročito NE sjutra! 

I to je tako.

PS.

Kao potvrdu ovoj tezi “o lakoj amneziji“ sa protokom vremena, dajemo listu zemljotresa u svijetu, koji su se desili u poslednjih 25 godna, i koji su ostavili nesagledive posledice po tu regiju.

Pogledajte listu i odgovorite na pitanja: Da li se sjećate nekog od tih zemljotresa, i da li je nešto značajno promijenjeno u tim državama ( osim u Japanu ), vezano za izgradnju objekta u seizmičkim područjima, u odnosu na vrijeme prije “tog razornog zemjotresa”?! 

A lista izgleda ovako :

• 22.jun 2022: Avganistan, zemljotres jačine 6.1R, poginilo više od 1.100;
• 14. avgust 2021: Haiti, zemljotres jačine 7.2R, poginulo više od 2.200;
• 28. septembar 2018: Indonezija, zemljotres jačine 7.5R i cunami, poginulo više od 4.300;
• 25. april 2015: Nepal, zemljotres jačine 7.8R, poginulo više od 8.800;
• 11. mart 2011: Japan, zemljotres jačine 9.0R i cunami, poginulo više od 20,000;
• 12. januar 2010: Haiti, zemljotres jačine 7.0R, poginulo više od 100,000;
• 12. maj 2008: Sečuan u Kini, zemljotres jačine 7.9R, poginulo više od 87,500;
• 27. maj 2006: Java u Indoneziji, zemljotres jačine 6.3R, poginulo više od 5.700;
• 8. oktobar 2005: Kašmir u Pakistanu, zemljotres jačine 7.6R, poginulo više od 80.000;
• 28. mart 2005: Sumatra u Indoneziji, zemljotres jačine 8.6R, poginulo više od 1.300;
• 26. decembar 2004: Indonezija, zemljotres jačine 9.1R i cunami, poginulo više od 230.000;
• 26. decembar 2003: Iran, zemljotres jačine 6.6R, poginulo više od 20.000;
• 21. maj 2003: Alžir, zemljotres jačine 6.8R, poginulo više od 2.200;
• 26. januar 2001: Gujarat u Indiji, zemljotres jačine 7.6R, poginulo više od 20.000;
• 17. avgust 1999: Izmit i Istanbul u Turskoj, zemljotres jačine 7.6R, poginulo više od 18.370;
• 30. maj 1998: Badakhšan u Avganistanu, zemljotres jačine 6.6R, poginulo više od 4.000