Pečenje usoljene sove, drobljenje u prah i mešanje sa svinjskom mašću da bi se dobio melem samo je jedan od bizarnih srednjovekovnih recepata za lečenje gihta.

Još jedan predlog za tretiranje gihta (još morbidniji) jeste da se štene napuni puževima i žalfijom, peče na ražnju, a salo da se iskoristi za pravljenje melema.

Onima koji su patili od katarakte savetovano je da pomešaju žučnu kesu zeca sa medom i perom nanesu mešavinu na oko.

Ovo su samo neki od 8.000 recepata iz 180 srednjovekovnih rukopisa, većinom iz 14. i 15. veka, koje Univerzitetska biblioteka Kembridža trenutno digitalizuje.

Neki recepti, međutim, datiraju i od pre hiljadu godina.

Osim pravljenja bizarnih i gadnih masti, melema i preparata, rukopisi daju i jedinstven uvid u to koliko je zapravo život u srednjem veku bio nasilan.

Tako postoje saveti kako da utvrdite posle bitke da li vam je lobanja polomljena na nekom mestu, kako da namestite polomljene kosti i zaustavite krvarenje. Kad smo već kod krvarenja postoje i detaljni crteži gde treba otvarati vene da bi se pustila krv (jedna od popularnijih medicinskih metoda tog vremena).

Mnogi rukopisi sadrže detaljne crteže i pokazuju da su doktori koristili „zbunjujuće sastojke“ od životinja, biljaka i minerala, kaže vođa projekta doktor Džejms Friman.

„Uz sve naše rezerve i čuđenja, mi moderni čitaoci možemo na neki način da se poistovetima sa srednjovekovnim medicinskim receptima. Mnogi od njih su pokušaji da se tretiraju ili izleče stanja koja nas i danas muče – glavobolje, zubobolje, dijareju, kašalj, bol u udovima“, ističe Friman.

To pokazuje, prema njegovim rečima, da su se ljudi u srednjem veku trudili na sve načine da se brinu o svom zdravlju uz znanje koje im je tada bilo na raspolaganju.

„Takođe, rukopisi su i podsetnik o bolnom i opasnom srednjovekovnom životu, pre nego što su postojali antibiotici, antiseptici i ublaživači bola koje danas imamo“, objašnjava Friman. (Izvr:RTS)