“Radi se o staroj politici Bugarske prema Makedonskom pitanju još od vremena Todora Živkova u vrijeme socijalizma, a da se ništa nije promijenilo u imperijalnom odnosu. Možemo elaborirati nadugačko i naširoko šta sve sadrže dokumenti o kojima se radi, i zašto su skandalozni, ali, ukratko, radi se o ucjeni koja dolazi iz Sofije, a kojoj je sada legitimitet dao Brisel, tj. 27 država članica. Onaj moto o jedinstvu u različitostima pada u vodu kada je makedonski supstrat taj koji se pokazao neprihvatljivim, pa se Makedonci moraju odreći sebe da bi postali Evropljani (ako do toga uopšte ikada dođe). Dakle, po prvi puta otkako je počeo proces proširenja, od zemlje kandidatkinje se traži da prihvati bilateralni identitetski problem kao kriterijum u dugačkom procesu pregovaranja (kako to sporo i mučno ide zna dobro i sama Crna Gora). Na ovaj presedan su ukazivali ne samo svi poznavaoci evrointegraciskih procesa u zemlji, nego i iz EU. Ovaj presedan uskoro može postati pravilo za ostale zemlje kandidatkinje”, kaže Vankovska.

Njoj se čini “da do sada nikada nije bilo tako jedinstveno mišljenje da je ovo loše ne samo za makedonski narod, nego i za čitav proces proširenja”.

“Tzv. francuski predlog koji je danas odobren od samo samo nešto više od polovine poslanika u Sobranju, od kojih je većina nemakedonskog porijekla, znači da je makedonska strana prihvatila da se povinuje ne objektivnim zahtjevima u kontekstu Kopenhaških kriterijuma i evropskog acqui-a, nego i svim bugarskim identitetskim ucjenama. To se najprije odnosi na njihovo insistiranje da makedonski jezik ne postoji, tj. da je on dijalekt bugarskog i da je izmišljen od Tita (kao i makedonska nacija), a da će se progres u pregovorima mjeriti i kroz godišnje izveštaje koje će makedonske vlasti davati bugarskim, a koji se odnose na oblasti istorije i obrazovanja. Da to kažem plastičnije, to znači da je makedonski obrazovni sistem u rukama bugarskih vlasti, koje će davati odobrenje za sve metodološke i druge pedagoške sadržaje”, kaže Vankovska, koja napominje da će “bugarska država, preku Ministarstva spoljnih poslova, imati pravo da traži krivični progon za sve ono što ona smatra ‘govorom mržnje’, a tu spada čak i recimo tvrdnja da su braća Miladinovci ili Goce Delčev – Makedonci”. “Svaki put kada Sofija neće biti zadovoljna, ona će moći podići veto na svakom poglavlju, bez obzira na što se ono odnosi”.

Profesorica Vankovska kaže da je, ipak, “najveći kuriozitet ‘početak pregovora’.

“Možda se sjećate da je Makedonija dobila kandidatski status daleke 2005-te, ali tek sada treba navodno početi sa pregovorima. Umjesto kao kod ostalih država članica (uostalom te će se sada desiti i sa Albanijom) da se organizuje jedna konferencija, u makedonskom slučaju će se to odvijati u dvije faze. Prva konferencija će biti spektakl ili, bolje, prazni politički cirkus, a da bi zaista počeli pregovori Makedonija se obavezala da će promijeniti Ustav da bi uvrstila 3200 građana bugarske nacionalnosti (prema zadnjem popisu). U stranim medijima je problem spinovan čak do te mjere da se tvrdi da Bugarska ima problema zato što se njenoj manjini krše ljudska prava u Makedoniji, i da bi se to sredilo Bugari moraju postati konstitutivni narod”, kaže Vankovska.

“Naglasila sam ranije činjenicu da je za francuski predlog/okvir glasalo više nemakedonaca nego poslanika makedonskog porijekla, i to ne slučajno. Pošto je Makedonija od ratnog konflikta iz 2001. godine postala konsocijacija (zajednica etničkih zajednica), između ostalog, zbog zaštite prava Albanaca (koji ne žele biti manjina već konstitutivni narod), uveden je tzv. Badinterov princip donošenja odluka na centralnom i lokalnom nivou, po kome ne može doći do majorizacije kada su u pitanju identitetska prava, nego se odluka mora donijeti tzv. dvojnom većinom (većinom glasova uopšte i većinom glasova pretstavnika nevećinskih zajednica). Danas se desilo obrnuto: o identitetu Makedonaca u procesu pregovaranja sa EU su faktički odličili pripadnici manjina (a uz to je i ministar spoljnih poslova Albanac koji će potpisati uskoro i protokole kojima se operacionalizira čitav proces, a koji su ostali tajna za javnost). Danas je odluka donešena nasuprot volji pripadnika naroda o čijem se identitetu radi, jer istraživanja javnog mnjenja su pokazala da oko 75% Makedonaca ne podržava ulazak u EU pod ovim uslovima. Albanskim poslanicima je bilo više stalo da se ne zakoči put Albanije ka EU (koja je u ‘paketu’ sa Makedonijom već godinama), nego što su uzeli u obzir osjećaje svojih sugrađana. Ranije je Makedonija bila podijeljeno društvo najviše po interetničkoj liniji (Makedonci vs Albanci), a sada je podjela između većine Makedonaca (bez obzira na političku pripadnost) i elita u vladajućoj koaliciji, tačnije Socijaldemokratskog saveza. Teško je razumjeti zašto je ova stranka žrtvovala i samu sebe (jer će biti definitivno zbrisana sa političke karte na sledećim izborima), i svoj narod, ali od Zorana Zaeva do ovog današnjeg anonimusa Kovačevskog, radi se o ljudima koji su instalirani spolja da bi ‘riješili’ Makedonsko pitanje. Ne radi se o tome da velike sile na Zapadu baš nešto mrze Makedonce – radi se o malom narodu koji je više smetnja, a geopolitički ulozi su sada veliki. EU je apsolutno potrebno dokazati da nije zaboravila tzv. Zapadni Balkan sada kada je preko noći i usred rata dala kandidatski status Ukraijini i Moldaviji”, kaže Vankovska.

Ona dodaje da “Makedonija ovim ne dobija aposlutno ništa, jer pravi početak pregovora bi počeo eventualno nakon izbora i to u (nevjerovatnom) scenariju da sadašnja koalicija dođe do 2-3 većine potrebne za promjenu Ustava da bi se zadovoljili Bugari”. “Do tada će unutrašnje tenzije samo rasti, a od evropeizacije neće biti ništa. Nažalost, proces proširenja je odavno postao farsa – dovoljno je vidjeti ‘napredak’ Crne Gore ili Srbije (o Turskoj i ne govorimo više). Makedoniji se ne otvaraju vrata Evrope, nego je gurnuta na neki sporedni kolosijek dok se unutrašnji intra-makedonski konflikt ne riješi. Postoje mišljenja da je to i očekivanje nekih snaga, da se mala i slaba država stavi pod takav pritisa koji neće moći izdržati i onda će se raspasti po osi Tirana-Sofija za nekoliko godina. U međuvremenu, EU ima veće brige u ekonomiji, energetici, bezbjednosti, itd, a novca i kapitala sve manje. Prosto je nevjerovatno da neko još ima obraza da govori o evropskim perspektivama i o ‘ruskom uticaju’ na Makedonce koji neće tiho u noć da nestanu”, kaže profesorica Vankovska za PCNEN.

Sobranje usvojilo francuski predlog za deblokadu i pregovore s EU