Ekonomske emisije staklenih bašti u posljednjem lanjskom kvartalu iznosile su 1041 milion tona ekvivalenta ugljen dioksida (CO2), što je povećanje u odnosu na 1005 miliona tona u istom periodu 2019.

Emisije domaćinstva bile su odgovorne za 22 posto staklenih bašti, proizvodnja i električna energija po 21 odsto, a poljoprivreda 12 odsto. Emisije staklenih bašti porasle su u svim zemljama EU krajem 2021. u poređenju s istim razdobljem 2020. kada je započela pandemija.

Najveći porast na godišnjem nivou imala je Estonija, 28 odsto. Slijede Bugarska i Malta s porastom od 27 odnosno 23 odsto. U tim zemljama su nedavna povećanja emisija nadmašila padove koje je uzrokovala pandemija, prenosi index.hr.

Najblaži rast emisija imao je Kipar, za 0.3 odsto. U okviru evropskog zelenog dogovora, zemlje članice EU nastoje da smanje neto emisiju staklenih bašti za najmanje 55% do 2030. u pdnosuna 1990.