1. Borovnice

Borovnice sadrže vrstu flavonoida (antocijanin), koji ima antioksidativna svojstva koja mogu pomoći jačanju imunog sistema. Naučno istraživanje iz 2016. godine (Vaughan i sar.) izvelo je kao zaključak da flavonoidi igraju suštinsku ulogu u imunološkoj odbrani disajnih puteva.

Istraživači su otkrili da su ljudi koji su jeli hranu bogatu flavonoidima, imali manju vjerovatnoću da će dobiti infekciju gornjih disajnih puteva ili običnu prehladu od onih koji nisu uzimali flavodine u ishrani.

2. Citrusno voće

Citrusno voće kao što je: limun, pomorandža, grejp, mandarina, limeta i ostali; bogati su vitaminom C, koji olakšava stvaranje bijelih krvnih zrnaca (naše imune ćelije).

Naše tijelo ne može samo da stvara vitamin C, niti može da ga deponuje, pa je neophodno svakog dana unositi dovoljne količine ovog važnog vitamina.

Značajne količine vitamina C ima svježe ubrano citrusno voće, koje je prirodno sazrelo na grani. Stajanjem voća u rafu prodavnice ili potapanjem cijelog voća u vodu, gubi se značajna količina vitamina C. Iako mnogi misle da je loše cijediti limunov sok u vruć čaj (da se ne bi razgradio vitamin C), istina je da je ovaj vitamin termostabilan i da se razgrađuje tek na 198 stepeni Celzijusa.

3. Crvene paprike

Crvene paprike imaju duplo više vitamina C od citrusnog voća. Takođe su značajan izvor beta karotena koji jača naš imuni sistem.

Međutim, zbog alkaloida koje sadrže u sebi, crvene paprike ( i sve ostale paprike) nisu preporučljive za osobe koje boluju od autoimunih bolesti. Obilje alkaloida u hrani doprinosi razvoju sindroma curećih crijeva (povećane propustljivosti crijevnog zida) koje može biti okidač za razvoj različitih autoimunih stanja kod osjetljivih osoba.

4. Brokoli

Kratko kuvan brokoli na pari je izuzetan izvor vitamina A, C i E, antioksidativnih materija i biljnih vlakana. Odlična je hrana za jačanje imunog sistema. Probajte brokoli sa različitim umacima sa začinskim biljem, tako ćete povećati povoljno dejstvo na imuni sistem.

5. Bijeli luk

Beli luk je od davnina poznat da se bori protiv različitih infekcija, zahvaljujući svom sastavu i bogatstvu sumporastih jedinjenja kao što je alicin. Najbolje je jesti ga u sirovom stanju jer ljekoviti efekat gubi tokom termičke obrade. Zato ako ga dodajete u kuvana jela najbolje je da to radite na kraju procesa kuvanja.

Da biste smanjili neprijatan zadah posle konzumiranja bijelog luka, popijte čašu jake limunade ili čaj od nane.

6. Đumbir

Đumbir je korijen nadaleko poznat po svom dejstvu na naš imunitet. Antiupalni efekti đumbira se pripisuju gingerolu koji je slična supstanca kao kapsaicin (iz ljutih papričica). Odličan je za smanjenje upalnih procesa u grlu, sniženje holesterola i mučnine (tokom putovanja, u trudnoći i slično).

7. Spanać

Spanać ima vitamin C ali i beta karoten, koji je veoma važan za jačanje našeg imuniteta. Kao i za brokoli, važi pravilo da se kratko termički obrađuje jer samo tako možete sačuvati njegovu hranljivu vrijednost. Treba biti svjestan i činjenice da je spanać izvor i anitnutritivnih materija, kao što je oksalna kiselina, zato ne treba pretjerivati sa količinom spanaća koju pojedete tokom nedjelje.

8. Bademi

Bademi su jako bogati vitaminom E, koji ima značajnu ulogu u našem imunom sistemu. Da bi se liposolubilni vitamini pravilo apsorbovali i iskoristili u našem tijelu važno je kombinovati njihov unos sa dobrim izvorom masti. U bademu imate i vitamine i dobre masti. Oko 45 badema, sadrži 100% preporučene dnevne doze vitamina E.

9. Kurkuma

Kurkuma je postala važan začin skoro svake kuhinje. Jak antiinflamator, smanjuje količinu opasnih slobodnih radikala u tijelu i na taj način omogućava vašem imunom sistemu da radi mnogo brže i efikasnije. Kurkumin je aktivna materija koja daje kurkumi specifičnu boju i zdravstvene koristi koje su vezane za ovaj korijen.

10. Zeleni čaj

Zeleni čaj obiluje flavonidima (antiosidansima) ali i L-teaninom, koji može pomoći našem organizmu da stvara više T-limfocita. Limfociti su veoma važni u odbrani organizma od raznih patogena. Ove zdravstvene koristi se ne odnose na crni čaj koji prolazi kroz proces fermentacije.

11. Riblje ulje

Riblje ulje je bogati izvor esencijalnih omega 3 masnih kiselina, koji su značajni antiiflamatori. Takođe ove masne kiseline igraju ulogu i u našem imunom sistemu i pomažu apsorpciju liposolubilnih vitamina (D, E, K i A).

12. Slatki krompir, šargarepa, bundeva

Ove namirnice su bogate beta karotenom, prekursor vitamina A. Ova važna materija je neophodna za stvaranje bijelih krvnih zrnaca, koje se bore protiv bakterija, virusa i ostalih patogena. Takođe, beta karoten jača mukoznu membranu respiratornog sistema i na taj način štiti naš disajni sistem od napada virusa i bakterija. Jedan slatki krompir (srednje veličine) sadrži oko 150% preporučene dnevne doze vitamina A.

13. Brazilski orasi

Osobe koje imaju nizak nivo selena su podložne razvoju virusnih infekcija.

Brazilski orasi su najbolji i najiskoristljiviji izvor selena. Čak, mnogo bolji od raznih vještačkih suplemenata koji mogu da se kupe u apoteci. Selen je dokazano jak antioksidans ali takođe igra važnu ulogu u prevenciji oštećenja ćelijske DNK. Dovoljno je pojesti 2-3 oraha tokom dana.

Zanimljivo je, da ako pretjerate sa količinom ovih oraha možete iskusiti trovanje selenom. Prvo što se tada primećuje je zadah na bijeli luk, iako osoba nije jela bijeli luk, već samo brazilske orahe. Dakle, budite pažljivi i pridržavajte se preporuka.