“Zaista se nije znalo ništa o mikrobima u betonu. To je najčešće korišćeni građevinski materijal na svijetu, ali jednostavno ne znamo ništa o tome što u njemu živi”, rekla je za Science Alert mikrobiologinja Julie Maresca sa Univerziteta Delaware.

Naučnici su primijetili da se zastupljenost pojedinih bakterija u betonu mijenjala s godišnjim dobima, što je znak da su se mijenjali i njihovi izvori hrane.

“Moguće je da jedu mrtva tijela drugih mikroba. Ako nemaju ništa za jesti, neke od njih mogu stvoriti spore ili formirati uspavani ćelijski tip i ne činiti ništa dok ne padne kiša, a zatim pojesti koliko mogu i opet zaspati”, objašnjava Maresca.

Neke od tih bakterija mogu proizvesti kalcijev karbonat, koji je pogodan za popunjavanje oštećenja u betonu, zbog čega se istraživači nadaju da će ih moći koristiti pri obnovi infrastrukture.

“Koliko znamo, mikrobi ne oštećuju beton. Mikrobi ne jedu temelje. Nadamo se da ćemo ih upotrijebiti za korisne informacije i potencijalno pomoći u popravcima”, kaže Maresca.