Juče je kiša  u Nikšiću, padala celi dan. Jedan je bio dogadjaj i jedan je bio dan. Različiti motivi su  svakog ponaosob izveli na decembarski pljusak. Otkud znam, ukusi su različiti kao i interesi. I majstori za scenografije su razni, a i rezija i scenario se razlikuju od priče do priče. I  namere su ovakve ili onakve.  A meni se od svega za oko zalepile dve slike. Mladic je objavio na facebook-u šarene kišobrane. Žena crne. Šareni su mirisali na budućnost. Crni na tradiciju i prošlost. Obe su bile na svoj način lepe i obe su bile važne.

Juče je kiša  u Zabljaku,  padala celi dan. Bila je nošena vetrenom ljutnjom što ju je Sinjajevina bacala u lice Durmitora. Ja sam se, zaštićena roditeljskom kućom i ogrejana vatrom bukovih cepanica uz koju je moj stari pas grejao ledja , sećala   nežnih leta provedenih u  Ozrinićima, velikom crnogorskom selu u predgrađju radničkog Nikšića. Težalo je i otezalo se moje pletivo od zvukova letnje noći,  delova razgovora odraslih koje sam čula na nivou prijatnosti brundavog spokojnog zvuka i mirisa suve trave i zrelih krušaka. Uronjena u minderluk od polusna, smicala sam i namicala petlje :

Klot / puna šaka  krupne bele soli i crveni paradaiz.

Frket/ beli škriputavi sir i crveni list svinjskog pršuta.

Klot/ kriška žutog kukuruznog hleba i beli šećer po njemu.

Frket/ kameni oblutci rečice Gračanice i katran i smrad i favela na njenoj obali. Tu negde je živeo Novo koji je sa mršavom ženom i sa šestoro dece otišao  u Grad, zaposlio se u Željezari i ušao u seosku legendu kojom su očevi plašili neposlušne ,tek oženjene, sinove.

Klot/  zvezdano nebo, dedin glas kojim upravlja volovima upregnutim u, senom pretovarena, drvena kola

Frket/ Ljuban  iz dalekog Beograda, prošao zatvora koliko i noćnih klubova, popio batina koliko i viskija, vratio se i kamenom razbio ocu  glavu.

Klot/  Mijat došao sa Kosova. Napravio novu kuću i sedi u staroj sa zemljanim podom. Uz dim koji sa ognjišta štipa, tvrdi da ljudi nikada nisu sleteli na Mesec.

Frket/ crvene bulke uz put kada smo kretali  u selo na raspust, potrpani u zeleni fijat 1300

Klot/  avgustovska topla noć uoči Velike Gospoine. Kolona seljana praćena pesmom, žamorom i decijom cikom vijuga preko polja put belog manastira, u stenju sa druge strane brda. Nisu mi objašnjavali, niti sam ja pitala zašto idemo i kuda. Moja radost i spremnost da izdržim, za dete, dugačko pešačenje je bila dovoljna da me povedu svakog leta . Posle toga, dan ili dva, bilo je vreme za povratak u  Užice jer je počinjala škola.