U rano jutro ustanem i bosim nogama, jos toplim od sna, zaronim u travu izvijenu teretom nejednakih kugli rose. Nakupim u dzepove male, kao limeta zelene žabe, otežale i snene od sinoćne jurnjave za raspevanim cvrčcima i tako natovarena krenem putem kroz Stapare. Magija koju pravi kreketavi sadržaj dok se dugačkim i gipkim nožicama odupire o zidove moje platnene haljine, čvrsto me sidri van zone uticaja seoskih dogadjanja. Moju poziciju nepristrasnog posmatrača dodatno olaksava činjenica da su odrasli mestani zaglavljeni vec godinama u ozbiljne ljubavi i mržnje. Tako zaneseni uopste ne obraćaju pažnju na radoznale plavooke devojčice koje idu niz put, dok iz njihovih četvrtastih dzepova živahno i u svim pravcima iskaču zelene žabice.